Општинске новине

Стр. 1118

. л:У^'

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

дине укупан приход од воде износио је 4,8 милиона динара, док су расходи из буџетских сретстава износили 13,5 милиона динара. Према томе је приход био мањи за 202%, док Је према свима трошковима те године био мањи за 337,5% и т. д. Вишкови прихода над буџетским расходима били су минимални. Тако у 1926. он износи свега 2%, а 1929 године 10°/о. Го су финансиЈске тешкоће београдског водовода. Оне су како тако савлађиване запостављањем многих других питања напретка Београда. Београдски водовод је данас много напредниЈИ него што Је био раније. Он је у стању да да грађанству довољне количине здраве пијаће воде за домаће потребе, као и да задовољи остале потребе у интересу Јавне хигијене. Тиме је моментано повољно решено питање несташице воде. Да се до тога дошло Општина је морала да водоводу пружи добар део својих новчаних сретстава. Грађанство ове напоре Општине ниЈе осећало при плаћању воде, јер му је ова уступана испод цене коштања; цена за воду се чак у два маха смањивала повећавањем права потрошње од 1200 на 1500 и 18000 литара месечно по простору, док су инвестиције падале на терег зајмова и репарација. У колико је ова финансијска политика била добра или лоша, ми не желимо да дамо свој суд. Једино напомињемо, да водовод данас, кад је највећи део његове административне организације довршен, треба да буде снабдевен довољним финансијским сретствима за нове инвестиције, независно од правца комуналне политике или стања општинских финансија. Ово с тога, шго потребе за водом из дана у дан расту, апсолутно независно од расположивих сретстава Општине, а инвестиције у водоводу у погледу проширења треба да иду неколико година пред тим потребама. То је један од битних услова за будућност водовода и позитивну делатност општинске комуналне политике у области јавне хигијене. VI. Тарифна политика водовода има у себи нечег типичнога чега немају друге тарифе. Одредити присечну цену воде, значи пронаћи јединицу која ће са апроксимативном количином годишње продане воде, давати довољну суму за покриће свих годишњих трошкова око производње воде, а поред тога, омогућити да се потребан капитал уложи у нове инвестиције и одговарајући део употреби за амортизовање старих инвестиција. Начин којим се долази до потребне количине воде, није код појединих градова исти. Онде где се добива планинска изворска вода, која по свом природном току има довољну снагу,

да може без механичке помоћи да се доведе до највеће коте, продајна цена — као резултанта онога што је за водовод утрошено биће много нижа, него код градова, који морају механичком снагом то да надокнаују. Тако се тарифна политика водовода, образује код сваког града у условима под којима је водовод изграђен. Ту не може да важи никакво начелно правило, које би могло да послужи унификацији тарифе водовода свих градова. Али начелно и основно мора да буде ово: приход Од водовода треба да је једнак његовом целокупном расходу. Економску базу, или начелно правило како смо га ми назвали, није лако спровести. Да се подигне водовод потребно је да се, пре саме производње воде, утроши капитал. Тај

ЦентралаЦу Топчидеру

капитал се не може амортизовати те године, него се мора пренети на генерације, да и оне суделују у томе. Зато је задатак добре тарифне политике водовода, да одговори двогубом циљу: а) да вода буде, по својој цени што приступачнија грађанству; б) да цена буде довољна за покриће трошкова водовода. Да се одговори првом циљу, потребно је да се тарифа израђује у духу економно-социјалне могућности грађанства. На другом месту, ако у граду постоји индустрија, треба да се води рачуна о њеном напретку. Да би се тарифа прилагодила привредном стању града, треба да је еластична, као што је случај у неким градовима. Одговорити другом циљу тарифе, а да то не буде у опреци с тим што је речено о првој тачки, веома је тешко. Ту се укрштају интереси грађанства и привреде с питањем будућности водовода. И једно и друго питање имају у себи једну исту сврху, а то је: да се увек добије воде колико треба, али да јој цена буде што повољнија. Зато је сваки град морао да ствара тарифу водовода премо својим сопственим приликама. Разлика је између цена једног и другог места огромна, те их је немогуће упоређивати а да се при томе не