Општинске новине

Стр. 1180

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

сужавања и проширења грађевинског простора и односа истог према величини атара. Непретендујући да улазимо у дубље расматрање овог проблема нама је засада само циљ да изнесемо неколико чињеница које по нашем схватању могу много допринети при извођењу овог питања у техничком погледу. Пре свега неоспорно је да овде постоји потпуна дивергентност гледишта и да је питање веома важно и компликовано, те да од његовог решења зависи будућност Београда. Али никад нисмо сумњали да се и овде компромисно решење може наћи. Само треба се прилагодити нашим приликама, проблем схватити реално, и његовом решењу приступити обазриво и смишљено. Као предуслов за успех овог потхвата, који неизбежно мора доћи, треба

Језеро на Малом Калемегдану.

искључити претерану сентименталност, која нагиње сувишној обазривости у социјалном погледу и баш због тога постаје асоцијална и нехумана. И ако су многи моменти пропуштени и за општину изгубљени, ипак никад није доцкан. Делеко од тога да заступамо гледиште да ретка насеља треба онемогућити. Напротив таква насеља, па макар најскромнијих размера и облика, треба стварати и њихов развитак потпомагати. Њима треба Београд опасати и тако створити резервоаре свежег ваздуха и брану против кошаве, јер њихово би зеленило неоспорно ту функцију вршило. Само што тип тих насеља треба апсолутно прилагодити локалним потребама и тако их модифицирати да одговарају нашим финансијским могућностима. Величина парцела је овде од пресудног значаја. Она унапред опредељује карактер обраде и изградње како куће тако и врта. Али одмах морам рећи, да се њихова изградња и развиће мора ставити под јаку контролу и директиву заједнице и не дозволити никакву индивидуалну произвољност и накарадне нехигијенске агломерације. Ове мере су овде исто тако потребне као и у густом насељу. О томе нас мора поучити искуство које су стекле у том погледу

друге велике вароши на страни. Као главни елеменат и овде се јавља зелена обрада. Пошумљавање пак представља ту главну техничку меру. Оно је у ствари регулатор правилне изградње околине, поред свих других неоцењивих користи које насељу пружа. Анализирамо ли развиће Београда, почевши рдиално од центра, ми се и у пракси сусрећемо са овом истином. Тако на пр. идемо ли 7 к. м. у правцу Топчидерског Брда, Топчидера, Бановог Брда, Кошутњака, Дедиња, Раковице и т. д. ми се срећемо, са малим изузетком, са насељима, ко.ја у сваком погледу могу задовољити и до чијег дефинитивног урећења нисмо далеко. Зашто овде нема такорећи насеља по типу Јатаган-Мале и шта је спречило да се оно даље шири? Ово дугујемо само тој срећној околности што су овде огромне површине већ пошумљене и зелено обрађене или у крајњем случају намењене тој сврси, а иза ових површина, само по себи се разуме, да нема услова за стварање насеља ове врсте. Напротив идемо ли од Чубуре у правцу Пашиног Брда, Душановца, Маринкове Баре и Новог Смедеревског Ђерма ту се, обратно, 9. км. сусрећемо, са малим изузетком, са насел-,има која не само што немогу задовољити већ ће стварати, нарочито V будућности. огромне тешкоће за асанацију Београца. Међутим погледамо ли цео овај крај који је већи по поостору од целокупне вароши, док је по броју становништва незнатан, ту нема у опште зелених варошких површина. У правцу пак Лаудановог шанца, као и на супротним бреговима река простор је још ненасељен и ту ће се благовременим интервенциЈама лакше постићи оно што се жели. Могуће и најдрастичније мере од стране Општине, као на пр. откуп већих земљишних комплекса у непосредно1 околини Београда којима би се опасао грађевински простор, а овај појас пошумио, поедстављало би бол^у рачуницу него толерирање садашњег стања. Л рп не тоеба изгубити из вида. да и ако би то била у овом случаЈу велика инвестиција, привидно нерентабилна и умртвљена, годишњи износ њене амортизације изнео би V ствапи мање, него што чине годишњи издатци, кош проистичу из оног неповољног односа измећу несоазмеоно великих муниципалних ттужности и извора општинских прихода. Осим тогл че тоеба изгубити из вида, да би реализовањем овог, рекао бих заштитног појаса, скочила естетска. па и апсолутна вредност осталог земљишта. Од два зла треба изабратч ман-е. Јео ма колико изглеттао овај поеллог утопистички, он се у ствари да лакше реализовати, него што се то V први мах замишља. У пракси он је већ на многим местима остваоен, док је на осталим потребна само леттимична интервенција. Разним комбинатооним решењима и спретним поступком она би се могла знатно редуцирати те према томе и