Општинске новине

ВЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ СЛУЖВЕНИ ОРГЛН ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА

Излази двапут месечио

Београд, 15. септембар 1931.

Година Х1ЛХ — Број 18

I одишша претнлата 150. — ди За пола године . . 80. — ди Претплату слати на чећов. ра>п бр. 54.300 Поштан. Штед. Беогр

н. н. т 1Д

V р е дн и ћ: Слободан Ж. Видаћобић референт за штампу О. Г. Б.

Уредништђо и администрација: улица Краља Петра број 26 /Ш Телефон 26242

Слободан Ж. Ввдакоаић отправник послова Савеза Градова Кр. Југославије 0 Наши социЈални проблеми III Потреба реформс самоуправних финансија

Из првих наших студија о дечјем и школском проблему видело се јасно да се потпуном решавању ма којег социјалног проблема не може приступити без претходне реформе комуналних финансија. А комуналне се финансије не могу реформисати без једног унификативног закона о самоуправним финансијама, који би био заснован на новим и социјалним начелима, и истинским привредним изворима. Једно из тих побуда, а друго и због тога што се у овај мах чине последње припреме за дефинитивну редакцију закона о самоуправним финансијама — сматрамо за потребно, да и ми ову малу студију дамо као свој прилог правилном решењу проблема самоуправних финансија. * Једно је ван спора. Данашњи се хаос у комуналним финансијама наших општина не сме даље оставити, Прирези су достигли несхватљиву висину, не само социјално неправичну, него и економски неподношљиву. А ти прирези су по прорачунима финансијскокомуналних стручњака без мало били једини извор прихода код наших сеоских општина и кретали су се од 58—70% целокупних при- , хода буџетских. Неизбежност реформе комуналних финансија показује се данас у толико већма у колико се из дана у дан све више опажа тенденција сваке државе, па и наше, да велики део својих функција пребаци на општину. На тај начин општине постају државе у маломе. Духовни, материјални и физички живот грађана њених њима је данас неограничено поверен. Док су ане биле само НИЖИ административни инструмент државе,

буџет је и могао да се у главном састоји из персоналних издатака, али чим су оне примиле на себе велики део културно-социјалних дужности државе, морају им онда обезбедити и срества за вршење тих њихових најважнијих и најделикатнијих дужности. Не може се рећи да је иједна од европских држава решила овај проблем комуналних финансија ни довољно у свестраној његовој просторности, ни ггравично у пуном смислу његове социјалне улоге. Али се зато све државе упињу да му што пре даду једно здраво и правично решење. Међутим, док западне државе, бар напредне, живо настојавају на његовом решењу, дотле се код нас не опажају та стремљења. На против, код нас је освојило меродавне духове једно скроз нетачно гледиште: Ако је један закон код западних држава добар, онда наши у хору веле, како не треба копирати никога! Закони се не преводе; они поничу као биљка на националном тлу, као производ нашега поднебља и наших животних услова!.. . А ако је један закон рђав или непотпун и код напредних западних држава, наши одмах довикују софистички: ето, и напредни народи имају исте законске принципе. Откуд ми можемо бити паметнији од њих! У ствари за нашу младу државу споредно је како је и где регулисано ово или оно социјално или комунално питање. Туђинска социјално-комунална политика може да буде за нас или поучна или индикативна, али никада и облигаторна. Ми треба из туђег искуства да користимо само оно што је добро, напредно и правично. Једино је еклектички метод у социјалном законодавству разумањ