Општинске новине

Ствнислав Винавер, књижевник

ОСтремљења савремених градова — Поводом ПеиачКе грађевинсБсе иЗлоЉбе —

Берлин, крајем августа Грађевинска изложба у Берлину јесте највећа коју је икада Берлин имао. Кроз њу је прошло око милион двеста хиљада посетилаца. О њој се писало и пише без краја. Она је немачки и светски датум. Са методичношћу и педантношћу која је Немцима својствена, разрађује се већ од дужег времена свака подробност из огромнога подручја модернога зидања, које је постало читава једна наука. Грађевинска изложба у Берлину покушала је да ову науку разглоби на диаграме, графије, јасне прегледе и фрапантне обрасце. Поједини закључци продиру у сазнање најширих маса. Нађена су решења спретна да се све прикаже сликом и формулом, да се свакој идеји оствари разговетни оквир и да сваки проблем у целоме своме замаху изађе пред нас сажет и очигледан. Изложба је међународна. Двадесет и две државе, међу ко.јима и наша, изложиле су своје напоре. Наравно, само преглед напора. Немачка пак изложила је све. Грађевинска Изложба творевина је џиновска. Хиљаде стручњака учествовало је у изградњи. Поред инструктивнога дела, поред слика, модела, нацрта, прегледа, приказане су у целини куће и домови у серији (са целим покућанством). Изложба је примила у своје бескрајне просторије, у своју варош, и целу технику посла: све фирме заинтересоване грађењем, стручним машинама, градивом. Све што се тиче грађења изложено је. Сваки детаљ стваралаштва и остваривања. Ту је приказано немачко село, у целокупности, учени модели са домовима сеоским из целе земље. Ту су и нове сеоске насеобине које гради пруска држава на савременим начелима. Заступљена су у њима оба правца (кућа са стоком под истим кровом, а и са одво.јеним живим инвентаром). Не само да је покућанство свуд у кућама, него, у сеоским домовима чак и цео је живи инвентар ту. Најбитни.ја особина изложбе јесте њена поучност. Од милиона изложених об.јеката сваки је без разлике снабдевен тумачењем: зашто овако а не друкчије.

Погрешке су подвучене и коментарисане — то је нова особина ових објашњења. Видимо диалектичким методом приказан развој од неумног до мудрог. Ни један детаљ није заборављен. Увек знамо чиме је руковођен био архитекта у преустројству простора за људску употребу, у свођењу и груписавању подробности. На грађевинску Изложбу долазили су грађевинари из целог света да уче. Широке масе нису кадре да уђу у појединости. Оне су дошле до основних појмова. Оне знају сад да је наше доба нераскидно везано са архитектуром. Доскора се зидало без правога проучавања онога што је заиста потребно, под утицајем каквог криво примљеног или напабирченога стила и рутине. Данас се мора зидати умније, разборитије, у складу са потребама. Ако из оваквога става изникне и нови стил — у толико боље. Свакоме је потребно ваздуха, сунца, зеленила, игре у погледу. Вароши морају да се подреде новим захтевима. Школе, болнице, социјалне установе, фабрике, морају тако бити зидане да испуне услове који су постављени у свакој нарочитој прилици. Свак мора на најбољи начин да буде оно чему је намењен. Просторије се усклађују и искоришћују. Виде се грешке ранијих тамних раздобља када су зидане „касарне под најам" (Миетскасернен), када се по великим градовима човечанство без потребе гушило у влази, ускости, у бесмисленим крлеткама, у тегобним ходницима, у грозним ћумезима. Утврђује се да није закон беде градио ове бесмислене вишекатнице, где нема сунца ни ваздуха, где су деца искључена из намера божјих, где се народ „убија архитектуром горе него пушком". Варош као Берлин имала је простора на све стране, није морала са простором да штеди, да затвара људе -у тамнице да би се уштедио простор којега обилато има. Виде се безумне погрешке прошлости. Републиканска Немачка троши на социјалне зграде и установе огроман новац, којега тако мало има. Зграде су рационалне, у савршеном виду за употребу. Протести су на све стране — код поверилаца и у самој Немачкој. Окривљује се „социјалистичко газдо-