Општинске новине

Др„ МариЈа Илић-Агапова, референт за библиотеку и музеј 0. г. Београда

Велики градо&и и њихове културне установе

I Урбанизам као наука, уметност и нарочито социјална филозофија, која ставља тако многоструке и компликоване захтеве у свим правцима друштвеног живота, долази најјасније до израза, кад на делу проматрамо све оне огромне напоре, што их врше савремене градске управе у циљу што већег и успешнијег подизања разних грацских социјалних, хуманих и културних установа. То је огроман, племенити рад, који — идући упоредо с радом самих држава, — оправдава наду на сређеније, трпељивије, боље друштвене односе уопште и нарочито мирније изглађивање разних социјалних трвења. Суд Општине Београдг.ке ставио ми је у дужност, да у вези с нашом Општинском Библиотеком и Музејем прегледам у Аустрији, Мађарској, Чехословачкој и Немачкој главне културне установе ових земаља. — И ако све културне устнове имају извесне типске особине, оне ипак у исто време остају и индивидуалне јединице, као творевина народног генија и носе на себи одраз његових посебних карактерних особина, које су условљене читавим сплетом најразличитијих узрока. Посматрање и упоређивање типског и индивидуалног, у вези с познавањем и уочавањем саме средине, преставља највећи интерес и пружа највећу корист у свим случајевима, јер искуство постигнуто на већем броју примера не само што утврђује неки већ установљени метод рада, већ у исто време олакшава и увођење нових момената. У низу градова, чије су културне установе долазиле у обзир, налазила се на првом месту маџарска престоница. Увек је нарочито важно, да се познају културне установе суседних држава, но прегледавајући будимпештанске културне установе мене је руководио и посебни интерес, да, у колико је то

У Будимпешти већ на првом кораку пада у очи тежња, да посетиоц добије утисак, да се налази у граду у ком су и људи и природа учинили све што је могуће и за његову лепоту и за његову величину. Огромни жељезни мостови, ноћна расвета старе цитаделе, велики и бројни споменици, импозантне зграде, величина градског атара која обухвата огромна пространсва и с десне и с леве стране Дунава, све то иде за истим циљем.... Будимпештанска Градска Библиотека смештена је у почетку ове године у барокну зграду грофа Венкхајма, коју је градска управа откупила за огромну своту новаца. Широке степенице воде на први спрат, где се у десном одељењу налази специјална збирка кн.ига за проучавање порекла мађарског народа, а лево у велике читаонице књига и часописа, где је све до најмање ситнице подешено у строгом одржавању „стила". У саставу књига нарочито је пажња посвећена књигама, које се односе на историју града, његов социјални и културни живот. Велика, стална изложба старих дела мора сваког посетиоца непосредно уверити, да се Будимпешта, т.ј. стара Буда од давнине налазила у центру општих културних интереса. Неколико рејонских библиотека, које све стоје под централном управом главне библиотеке, допуњују њен рад и то нарочито што се тиче млађих читаоца. У Народној Библиотеци упадају у очи драгоцене приватне библиотеке грофа Апоњи, Тодореску-Хорвата, Сеченија, које су поклоњене са читавим инвентаром, а исто тако и одељење женске литературе у коме су смештене књиге, које је библиотеци поклонио познати мађарски сликар Бензур из заоставштине своје жене. Узевши све укупно, мора се нагласити, да се све будимпештанске културне установе одликују великом нагомила-

могуће у релативно кратком времену, устано-ности материјала. Прикупљено је све, што на вим: да ли се у будимпештанским архивамабило ко.ји начин може послужити као доказ налази карактеристичног материјала, који се дугог постојања и учествовања у стварању односи на стару историју Београда. духовних вредности.