Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1213

влачност. Као што сам већ раније споменула за будимпештанску архиву, у буџету Београдске општине за следећу 1932. годиНу мора се предвидети и посебна позиција, која ће омогућити прикупљање грађе по бечким архивима, јер ће се само на тај начин доћи до потпуне, документоване историје Београда, главног политичког и културног центра читавог нашег народа. Проф. Ивић ме је нарочито замолио, Да у мом реферату, баш у вези с искоришћавањем бечких архива, нагласим, да има ствари за кој& је штета трошити и време и новац, али да има и таквих за које се не сме жалити ни једно ни друго! Рад у бечким архивама свакако ће у огромној мери олакшати сусретљивост управе и појединих чиновника. У Бечу су све ствари само за то прикупљене, да људи од њих имају неке користи и то нарочито духовне користи. То је схваћање одлика старе културе, а славенски народи, који су тако много дали Бечу, морају некад нешто од њега и узети! Међу Јавним зградама у свим немачким градовима заузимају посебно место општински домови, који се попут огромних цркава виде с најразличитијих места и заузимају главне градске тргове у срцу града, у његовом најстаријем делу. — И у главном граду аустријске републике истиче се Нови Ратхауз и својим огромним димензијама и својим торњем, који се завршава познатим гвозденим човеком. Па ипак уз све своје добре стране и велики утисак што га остављају на гледаоца, одмах се намеће осећај, да у овим великим општинским домовима не могу бити смештене све општинске установе ... У великој множини улаза, степеништа, разних одељења није лако у бечком Ратхаузу пронаћи Општинску Библиотеку и Музеј! Ванредно сусретљив директор Библиотеке и Музеја упознао ме је с њиховим постанком и главним принципима рада, које сам мало доцније видела и на конкретној примени у разним административним одељењима, читаоници и самом Музеју. Обзиром на мој непосредни лични дојам, а будући је и код нас претресано питање подизања општинског дома, у коме би биле смештене и културне општинске установе, било је природно, да ме нарочито занимало питање у колико овакво смештање свих општинских установа у једну зграду фактично одговара њиховим посебним потребама, а нарочито потребама градске библиотеке и музеја, где приступ мора бити шго згоднији и што једноставнији и где ни на један начин не сме простор бити унапред ограничен. „Ако имате икакова уплива" — рекао ми је директор бечке градске библиотеке и музеја -—- „настојте, да се код Вас не почиња погрешка, која је на жалост код нас почињена!" —■ У огромној згради и Бечка Градска Библиотека и Музеј постали су споредан део

једне огромне целине, која се испречује као „сврха за себе" и онемогућује, да ове установе дођу до свог пуног изражаја. То се види на сваком кораку, кад се мало поближе прегледају саме установе. Читав рад и организација морају се у првом реду покоравати месту, величини простора. Прегледајући састав Библиотеке, нарочито сам запазила велико и богато музичко одељење и одељење рукописа и аутографа. Између осталих, у Бечкој Градској Библиотеци чувају се и сва рукописна дела највећег бечког песника Грилпарцера; међу аутографима налази се и познати Бетховенов тестамент, кога је велики музичар већ дечијим рукописом писао неколико сати пред смрт . .. Кад би био смештен у посебној згради, Бечки Градски Музеј би био један од најлеп-

Прачеље Лајпцишће библиотеке („Дојче Бихерај")

ших градских музеја. Сва одељења уређена су с много смисла и знања. Поред великог црквеног одељења, нарочито упада у очи одељење у коме су смештени стари бечки планови, међу којим се налази и најстарији план рађен на дрвету. У богатом одељењу оружја, у малој стакленој витрини, чува се глава несретног Кара Мустафе кога су Турци након иеуспелог опседања Беча задавили у старој Београдској тврђави. Постоје тачни штампани списи, како је касније за време аустријско-турских ратова под зидинама Београда Мустафина глава пренета у Беч. Бечки градски Архив налази се у истој згради, али под посебном управом. У Архиви се чувају и драгоцене књиге привилегија и некоји нарочито значајни и драгоцени тестаменти из најстаријег доба, који се показују само уз посебну дозволу... Велике културне тековине припадају целом свету без обзира где се налазе. Било би кемогуће и замислити, да би нетко мимоишао или потцењивао знамениту галерију, велике споменике градитељске или вајарске уметности с разлога што га за место где се налазе, или за народ ком припадају, не вежу нарочите симпатије, но ипак је разумљиво, да нас