Општинске новине

Стр. 1256

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

таквог обавештења, које је добио управитељ, школе, предузимају се потребне мере у самом разреду у коме се је дете налазило пре оболња, а у оно време када је оно већ било у инкубационом стању, т. ј. када је већ било болесно од дотичне болести, те је према то^ ме могло да зарази и неко друго дете. Главне мере које се предузимају у самој школи су: дезинфекција и распуштење разреда у коме је дете било. Разред се распушта за време које је потребно да би се дезинфекција идвршила. Све до сада изложено јасно показује колико је у раду на сузбијању заразних болести преко потребна заједничка сарадња лекара, школе и родитеља, поред оне велике помоћи коју у истом циљу чине држава и општина. И само том заједничком сарадњом могу се постићи добри резултати, који ће моћи да знатно смање проценат оболевања од заразних болести код школске децеСем мера, које се предузимају у циљу локализовања извора, односно спречавања могућности даљег зараживања здраве деце, постоје и друге профилактичне мере. Тако на пр. код појаве епидемије трбушног тифуса не треба давати новца деци, да иста не добију могућности, да на улици дођу до воћа или других каквих намирница, куповином од уличних продаваца. Код разних заразних болести су и разни извори и путеви инфекције, те су и мере противу истих такође различите. У главном, код групе заразних болести, које смо напред по менули, а које се код школске деце најчешће јављају, извор инфекције је исти: то је само болесно дете. И да би се друго, здраво дете заразило потребно је да исто буде у његовој директној близини, ма и најкраће време, ако је његов организам пријемчив за дотичну болест. Многи родитељи верују да су заразне дечије болести такве, да их свако мора преболети. То веровање не само да је скроз погрешно, него може бити и врло опасно, са тешким последицама а често и са катастрофалним исходом и то не само код тежих заразних болести него и код оних који се обично сматрају као сасвим лаке, као што су мале богиње и велики кашаљ итд. Ове две болести, нарочито код мање деце, често су праћене компликацијама, које могу довести у питање и сам живот детињи. Због тога родитељи греба сваку заразну болест да схвате озбиљно, и да теже да њихово дете, у сваком случају избегне могућност инфекције. На тај начин се сузбија други важан биолошки чинилац који је потребан да до једне инфекције уопште дође. Нарочиту групу биолошких мера за сузбијање заразних болести, чине оне мере које имају за циљ да појачају сам организам, те да заразне клице не могу или уопште да продру у организам или ако продру, да не могу да ухвате корена у

истим. Те мере су с једне стране хигијенски начин живота уопште а специјално нега уста, грла и носа, затим избегавање места где има велике прашине као и стално одржавање чистоте целога тела, а с друге стране снажење организма и добра, правилна исхрана. Осим тих мера, томе циљу служе и специфичне заштитне мере, а то су пелцовања противу заразних болести, која чине једно од најважнијих средстава у модерној борби противу заразних болести. Пелцовањем се тежи да се постигне вештачки имунитет т.ј. отпорност организма према проузроковачу-заразној клици респективне заразне болести, помоћу стварања имуних тела у организму. 'Код појединих се болести тај имунитет стиче и пошто дете прележи такву једну болест, јер заразне клице, када доспу у организам врше надражај на исти, те тако долази до остварења заштитних, имуних тела у организму, која спречавају поновно обољење од исте болести. Пелцовања су различита, према то'ме противу којих заразне болести се врше. Код нас је законом обавезно пелцовање противу великих богиња, а у случају појаве јачих епидемија обавезно је пелцовање и противу осталих заразних болести. За школску су децу од највеће важности пелцовање противу шарлаха и противу дифтерије. У доба епидемије трбушног тифуса или дизентерије врло су корисна за спречавање оболења пелцовања и ових болести, противу које се у последње време врше са успехом помоћу капљица, које се узимају у току од три дана, свакога јутраПелцовање противу шарлаха врши се помоћу убризгавања т.зв. Диковог токсина, које се врше у три или више пута, са размаком од седам дана. После завршеног пелцовања противу шарлаха, потребно је извршити још једну пробу (Дикову), која има да утврди да ли је имунитет постигнут. Ако исти није постигнут онда се у таквим случајевима мора пелцовање да понови. Пелцовање противу дифтерије може се вршити у главном на два начина: било инјекцијама (т. зв. Рамоновог анатоксина), било утрљавањем масти противу дифтерије по проф. Левенштајну. Овај други начин може исто тако предузети само лекар. И један и други начин пелцовања врши се три пута са 'размацима од одређеног броја деце (10—15). Пелцовања су једна од најважнијих профилактичких мера која служе сузбијању за'разних болести- Као таква, она су за највећу препоруку родитељима школске деце. И како ће ускоро лекари београдских као и осталих школских поликлиника предузети пелцовање деце и противу шарлаха и противу дифтерије, са одобрењем родитељским, то ће ђачки родитељи врло много допринети добру своје деце, да таква заштитна пелцовања у сваком