Општинске новине

Стр. 1174

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

шуму у правцу над Лаудоновим гробом, брзо смо стиглн на другу чистину, која је још величанственија од оне на којој се налази Лаудонов гроб. Ту, спокојан, осамљен, као да је из земље изникао, стоји споменик, који је за

Плоча на споменићу у Хадерсдорфу са пребодом турског текста

увек везао име Београда за ово далеко место. Споменик се састоји из једне централне мермерне плоче украшене разним шарама и турским писменима, затим неколико других плоча са преводом турског текста и с тумачењем порекла саставних делова споменика. — Док је превод турског текста знатно оштећен, тако да фале поједина слова, речи, па и реченице, дотле се тумачење јасно разабире и гласи у преводу: „Овде прикупљено спомен камење потпче из Београда. Мермерна плоча са грбом и именом Махмуда I и с дугим написом су делови Констатинополских Врата -- капија из Београда. Друго мермерно камење су делови гроба једног војсковође из Београда. Све ово донето је као ратни трофеј након Лаудоновог освојења Београда 1789. г. Камење се препоручује пажњи!" По небу су се ухватили густи тамни облаци, почеле су падати огромне, велике капље кише. Ветар је летео преко дрвећа и ниско савијао нежне, високе гране- Слика пуна неизмерне лепоте и романтике!. .. Са усамљеног споменика говоре скоро два века и допуњују лепу слику сликом Београда у својој величини и трагичности њего-

ве вековне борбе. Добија се као нека илузија, да тамо негде за овом шумом тече Дунав са Савом, на месту где се високо над њима диже стара Београдска Тврђава ... Тешко је растати се с Хадерсдорфом, с овим ратним трофејима, који су уистину делови нашег Београда, његових некадашњих победоносних капи.ја, градских вратница, али се морамо покорити гласу проф. Ивића. Додуше, наредба је била прекасно издата, јер кад смо стигли до Хадерсдорфске гостионе „Београд" обилато је цурила вода с наших хаљина остављајући траг по старом, црном патосу. Кад смо се мало одморили и дознали од гостионичара, да је и гостиона припадала некадашњем великом Лаудоновом имању, које сад у целини припада некој богатој јеврејској обитељи, упутили смо се у Лаудонов замак, који се налази преко пута гостионе„Улаз забрањен" — пише на вратима великог замка, али, како су врата била отворена, ми смо ипак ушли . .. По великом језеру, у лепој лађи, возили су се. садашњи власници, а на прозорима замка створиле су се у један час слуге. Стали су ту као приковани гледајући нас са срџбом и чуђењем. Покорним гласом замолили смо их за једну ружу: „Нур ајне

Лаудонови ратни трофеји из Београда: Мермерна плоча са нећадашњих Константинопол>ских Врата у Београду Розе", одбили су нам кратко и отсечно: „Најн". Ружа је било много, убрали смо неколико за успомену, кад смо^ им се мало скрили из очију. Та Лаудон је нама, Београђанима, однео много, много више. . .