Општинске новине

1Јг. МариЈа Илић-Дгапов, референт за Библиотеку и $1уз 'еј 0. Г. Б.

^ О грбу града. Београда

У циљу да се задовољи давно осећаној потреби, која је и досад била појединачно претресана и изношена од стране појединих лица: археолога, историчара, урбаниста нарочито заинтересованих у свему ономе што се односи на Београд —, Господин Претседник Општине града Београда, универзитетски професор инж. Милан Нешић својим актом од 8. марта 1931. год. покренуо је поновно у живот питање грба града Београда наложивши тим актом референту Библиотеке и Музеја О- Г. Б. Д-р Марији Илић-Агаповој, да предузме све што је потребно, да се распише конкурс за грб града Београда. Нарочита је била жеља Господина Претседника, да у симболици новог грба престонице по могућству дођу до израза : страдање, као и успешна улога, коју је Београд одиграо у стварању наше државе. Потешкоће, али у исто време и нарочиту интересантност придавала је питању грба града Београда чињеница, да је Београд већ много раније у својој бурној прошлости имао свој грб, и да је изглед тог грба био подвргнут сталним променама као и сама припадност Београда. Да се дође до правилног решења новог грба града Београда, требало је нарочито проучити историјску прошлост ранијих београдских грбова, а евентуално и пронаћи њихове слике или барем доћи до њихових тачних описа. — Колика је анархија владала на том пољу, најбоље показују разни страни лексикони и енциклопедије, који су — и ако су рађени на строго научној основи, — доносили сад једну, а сад другу симболичну слику као аутентични грб града Београда!•. . Ова околност намећала је у сваком случају потребу сарадње не само наших: уметника, стручњака-хералдичара, естетских критичара, већ у исто време и то у првом реду наших историчара. Полазећи од овог схватања, поверено је питање грба града Београда професору нашег Универзитета Д-р Станоју Станојевићу. Засижући у прошлост Београда, професор Д-р Станоје Станојевић зауставио је одмах

своју пажњу на историјском периоду у коме Београд под сином цара Лазара, Деспотом Стеваном Лазаревићем, 1408. год., (на прелазу из средњег у нови век), први пут постаје престоница српске државеУ вези овога, а у споразуму с Д-р Станојем Станојевићем закључено је, да се у ширем кругу одржи седцица и чују свестрана мишљења о новом грбу града Београда. Тако је прва седница о грбу града Београда одржана већ 31. марта 1931. године. На овој првој седници од позваних лица присуствовали су: госпођа Бета Вукановић, Урош Предић, Драги Стојановић, Илија Шобајић, Живојин Лукић, професор универзитета Богдан Поповић, државни саветник Живан Живановић, генерал у пензији Милан НиколајевићОд стране Суда Општине града Београда седници је присуствовао први потпретседник Д-р Милослав Стојадиновић, док Д-р Станоје Станојевић, спречен болешћу, уопште није могао присуствовати. Ова, као и остале седнице одржана је у историјском семинару нашег филоз. факул. Као и све касније, и ова је прва седница била особито занимљива. Задатак је био схваћен с много озбиљности и много воље, да се уложи што већи труд и што већа опрезност у решавању новог грбаНа седници упознати су чланови у првом реду са садржајем акта Господина Претседника, са чланком Господина Ппретседника Д-р Милослава Стојадиновића, који је о старим грбовима града Београда објављен у специјалном издању његовог листа „Савремене Општине": „Београд у прошлости и садашњости" (Београд, 1927) и студијом г. Стратимировића објављеном у „Старинару", органу Српског Археолошког Друштва (књ. 1—4, год. 1895) под називом „Непгго о Београду и његовом грбу", а исто су тако том приликом члановима показане слике двају старих београдских грбова и једна скица грба, коју је по предлозима Стратимировића израдио академски сликар г. Балаж (Свети Сава у златној одори на златном амвону)На основу овог материјала развила се живахна дебата о новом грбу Београда у ко-