Општинске новине

Стр. 1332

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

У свом писменом предлогу од 6. априла 1931. упућеном члановима Стручниг Одбора, Д-р Станоје Станојевић утврђује у првом реду потребу, да Одбор установи елементе грбаДелећи елементе у три врсте, Д-р Станоје Станојевић истиче, да би се у грб Београда могла унети: а) Слика града и вароши и то — Келтскоримско' утврђење; изглед Београда из 1403.

Грб града Београда према Броћхаузену о коме је писао Рг. Баћотић („Београд у прошлости и садашњости", изд. 1927. стр. 70.)

по опису Константина филозофа; слика Београда из почетка 19. века; б) Неки догађаји из историје Београда и то — проглас Београда престоницом 1403. год.; освојење Београда 1806- год.; проглас ослобођења и уједињења 1918. год.; в) Симболичне слике и фигуре и то: географски значај Београда на саставу двеју река као кључа за продирање на Балкан и са Балкана у средњу Европу; Београд као симбол борбе за слободу; Београд као духовно средиште целог нашег народа. Комбинирајући ове елементе, Д-р Станоје Станојевић износи како би у том случају могао изгледати грб Београда и вели: „На грбу би, ако се подели на две половине хоризонталне, у горњој половини лево могао бити претстављен Београд Деспота Стевана Лазаревића, а десно освојење Београда 1806- У доњој половини могао би бити претстављен данашњи Београд. У врху грба могао би бити постављен борац за слободу или данашњи државни грб". Д-р Станојевић нарочито је нагласио у свом предлогу, да се не треба сувише везати

за старину и да безусловно треба унети елементе садашњице, а нарочито наш државни грб. Уз свој предлог упутио је Д-р Станојевић Стручном Одбору и једно писмо проф. АИвића, које је он, као историчар и истраживалац, радећи већ пре 20 година по бечким архивама, у којим се налази неизмерно много материјала, који се односи на нашу историју — а нарочито историју Београда — прегдедао и бечки ратни архив и ту наишао на акта о седницама Аустријског Ратног Већа из времена аустријске окупације у Београду од 1717—1739, на којим су чланови између осталог расправљали и о новом грбу града Београда. Износећи укратко садржај својих бележака, Д-р Ивић спомиње успут, да би било од великог значаја, да Београдска Општина да овом приликом у Бечу преписати сва акта по том предмету а исто тако и префотографисати старе грбове. У исто време, а у вези с позивом на седнице Стручног Одбора, г. Ивић је референту Д-р Марији Илић-Агаповој упутио из Суботице два писма. У првом писму Д-р Ивић — позивајући се на садржај писма упућеног Д-р Станоју Станојевићу, истиче поновно потребу, да се у Бечу прикупи сав историјски материјал о старом грбу града Београда и да се подједно предузму кораци за прикупљање друге историјске грађе, која је од важности за Београд. Интересантно је запазити, да Д-р Ивић у овом писму наглашава истоветност свог гледишта са гледиштем Д-р Станоја Станојевића, да у нови грб морају бити унета обележја садашњице и то понајпре у вези с освојењем Београда 1806. године. У другом свом писму Д-р Ивић поедлаже, да се за грб Београда узме Небојша Кула, како је изгледала у 17. веку — наводећи, да се слика Небојше из тог периода налази у Бечком Ратном АрхивуПредлог Д-р Станојевића, као и садржај писама г. Ивића, наишли су на велико интересовање свих присутних чланова, који су се сложили у мишљењу, да Београд мора што пре добити свој грб и то грб, који ће нарочито симболизирати прошлост српског Београда и његову велику борбу и напор за уједињење наше отаџбине. За време ове дискусије поч. Живан Живановић истакао је, да је Београд, и кад је био под туђинском управом, у истину припадао српском народу, јер се налазио на српском територију, био окружен са свих страна нашим народом и већ и самим тим гравитирао према нама, наглашујући подједно, да ово не сме бити заборављено ни при доношењу новог београдсог грба, који се према томе не сме зауставити на 19. веку, већ мора посегнути и у његову далеку прошлост, да тако дођу до израза: старина и отпорност овог града, који је у истину увек био наш и коме је било