Општинске новине

Никола Илић, статистичар санитета Општине грала Београда Пастеризација или стасаиизаци/а млека ?

Пошто је питање организације модерне млекарске централе једно од најактуелнијих питања наше општинске здравствене политике, то доносимо овај стручни чланак г- Николе Илића, статистичара Санитета 0. Г. Б. С исто толико задовољства и жеље за утврђивањем праве научне истине пустићемо и свако друго научно мишљење о овој теми. Јер једино оваквим свестраним расправљањем овога неоспорно врло деликатног стручног проблема, Ееоград ће извршити избор само оног научног система у пастеризацији млека, који неће претити опасношћу да на крају крајева испадне један скуп и непотребан експерименат. Уредништво■ У вези са прогресом, оствареним у области дијатетике, мишљење хигијеничара и физиолога о значају техничке прераде извесних хранљивих намирница у великој мери се променило. Дондерс, чувени холандски физиолог, пре више година изјаснио се противу одвајаља спољнег слоја пшенице при њеном млевењу. Сматрао је да се у њему налазе хранљиви састојци богати азотом. Доцније је он променио своје гледиште, када се уверио да хранљиви састојци горњег слоја нису сварљиви услед тога што се састоје из целулозне опне. Да је чувени научник доживео проналазак витамина, којима је богата баш опна зрна, још енергичније би бранио гледиште о штетности одбацивања горњег слоја зрна пшенице, пошто је он врло значајан елеменат у људској исхрани. Мишљење стручњака о утицају пастеризације на хранљивост млека исто се тако од открића пастеризације па до данас, неколико пута мењало. У пастеризацији млека, којом се уништавају патогене клице, виделе су се у почетку само добре стране. Дечији лекари нак, још у првим годинама његове примене запазили су, да је пастеризирано млеко мање

хранљиво од некуваног. Сматрали су да то долази од загревања због чега хранљиви састојци млека постају нерастворљиви. Са проналаском витамина пастеризација млека стекла је још више противника, јер се у почетку тврдило да је главни фактор уништавања витамина — само загревање! У колико су се витамини више проучавали у толико се више у науци тежило, да се ови важни хранљиви састојци што боље у млеку очувају при процесу пастеризације. Тежња хигијеничара и стручњак о исхрани, да се витамини очувају у млеку, потпуно је оправдана, нарочито у односу на њене млађе потрошаче —■ одојчад, која налази једини извор витамина у млеку. Узимајући у обзир да многобројна одојчад у градовима у највећем броју случајева немају могућности да се хране млеком мајке, онда им једино преостаје исхрана чистим млеком. Поред одојчади потреба свежег млека неопходна је за малу децу, болеснике и старце. Зато се великим градовима мора обезбедити достављање здравог сировог и хигијенског млека по цени, која би била подесна и за најсиромашније. Савремена наука о млекарству —■ имајући у виду да милиони литара млека, које се свакодневно троши од стране становништва градова и које претставља смешу продукције многобројних произвођача, различиту не само по количини производње, већ и по квалитету и чистоћи — утврдила је, да се такво пијачно млеко сме употребљавати само са претходном техничком прерадом — пастеризацијом. Млеко, које ми трошимо данас у Београду, не долази од неколико уређених млекарских господарстава, чији власници располажу извесним хигијенским уређајем и компетенцијом из области хигијене, већ, на несрећу, највећи део млека долази од многобројних сеоских продуцената, који не само што немају никаквих инсталација за хигијенску мужу, него немају ни најелементарни-