Општинске новине

Стр. 1346

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

гревање у затвореним цевима онемогућава губљење карбон-диоксида и да тиме хемијска конструкција млека остаје иста, а да је ово једино проналазак италијанског стручњака Д-р Стасана, такође ни изблиза није тачна. Могу се навести око стотину апарата, који раде по истом принципу затвореног круга пре појаве „Стасано-апарата", а које обрађују млеко, крем, пиво, сирће и т. д. Наводимо овде нзвештај из три разне публикације часописа, које, како се тврди, говоре у прилог Д-р Стасана. У свима горњим извештајима се упоређује резултат пастеризације Др. Стасана, са апаратом, који је већ одавно у целсм свету одбачен као застарео и на том упоређењу се базирају тврђења у прилог стасанизатора, тврђења која морамо назвати фантастичним. Без икакве тешкоће се може доказати, да они резултати, који се добијају стасинизатором могу се постићи ма којом модерном машинсм за пастеризацију и то лакше, боље и економичније. У наведеном извештају Данског часс писа сам Д-р Стасано тврди, да је слој кзј мака код стасанизираног млека исто тако добра као и код сировог. Огледна Данска станица је пак установила да ово тврђење није тачно и дословце вели: „Формација кајмака у стасанизираном млеку није тако исто добра као и у сировом млеку, јер се кајмак у висини слоја смањује за 66%. У погледу потрошње паре у часопису „Милк Индастри" 10сп. Џон Хан тврди, да код стасанизације најекономичнија је потрошња паре. Наводи се као пример, да на 1000 литара млека стасанизатор троши 45 кгр. паре, а пастеризатор 100 кгр. паре. Међутим, супротно наводу г. Џона Хана утврђено је, да у 95% млекара у Енглеској не троше ни пола фунте паре на галону млека, а многе још мање. Позната је једна млекара, која троши свега 0.15 фунте по галону, дакле три пута мање, од потрошње стасанизатора! Што се тиче бактериолошког ефекта стасанизатора у чланку г. Хана се тврди, да је он код стасанизације једино добар и да уништава патогене бактерије од 99,36 до 99,94%. Држимо да није сасвим правилно одређивати преимућства рада пастеризатора само на бази „процентуалног уништавања бактерија". Мислимо, да врло много зависи од саме количине млека, његове свежине, порекла и инкубације, али остављајући ово на страну погледајмо шта други апарати могу да учине по овој ствари. Узмимо један сасвим обичан Пастеров апарат, и то ма које било врсте, који је дао следеће резултате, добивене Д-р Гундерсоном комесаром за здравље града Рокфорд, Илионис С. А. Д.: „Сирово млеко, просечно 2 пробе, 1 милиона бактерија; Пастеризовано млеко обичним Пастеровим апаратом просечно 3,000 бактерија;

Редукција бактерија је била 99,93%. Узмимо сада пример непрекидног циклуса Ф. Кестра, инвестигатора једног од највећих Удружења „Данских Задружних Млекара", који наводи цифре у службеном часопису Данског млекарства („Официеел Оргаан"). У Бр. 6: „Сирово млеко, просечно 2 пробе 1 милион 278.000 бактерија; Пастеризирано млеко, просечно 3 пробе 513 бактерија; Редукција бактерија је била 99,96%. Горњи резултат постигнут је са културом на желатину, док је са врхњом редукција бактерија још већа и достиже 99,99%. Треба имати у виду, да су ови резултати добивени на апарату, који је у дневној употреби и који ради са капацитетом 9,000 литара на сат." Да би се дошло до директног упоређења вршени су огледи са неколико апарата и то са електро-пастером, стасанизатором, пастером на плоче и пастером „Монтана". За све апарате употребљена је иста температура од 75—80° С. Електро пастеризатор 18 култура бактерије; Станизатор 15 култура бактерија; Пастер на плоче 13 култура бактерија; Тедов пастеризатор 13 култура бактерија. Као што се види резултати се мало разликују један од другог, само што пастеризатор на плоче даје минималан број култура!" На крају своје студије у којој се г. Д-р Р. Селигмен оштро обара на систем стасанизације и г. Д-р Џона Хана, државни експерт Велике Британије подвлачи и мишљење немачког експерта г. Д-р Хенеберга, које гласи: „Стасанов апарат је скоро потпуно неупотребив, јер мора да се сувише често чисти". Из свега горе изложеног види се, завршава енглески државни експерт г. Д-р Селигмен — да апарат Д-р Стасана ништа није друго него један тип цевастог пастеризатора за тренутну пастеризацију". Дакле, видимо да је после шефа за млекарство Чехословачке републике г. проф. Дворжака устао отворено противу стасанизације и службени експерт за млекарство Велике Британије г. Д-р Р. Селигмен, ученик великог проф. Луја Пастера. Ради даљег обавештења, наводимо овде статистички развој примене пастеризације у свима градовима света. Примена пастеризације у градовима веома је проширена., Према службеном извештају међународног конгреса одржаног у Сан Паолу 1921 год. дајемо ову врло карактеристичну статистику: Из наведене статистике се види да је још 1921 год. пастеризација у употреби у свима великим и средњим градовима. Проце-