Општинске новине

Стр. 1350

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Одмах затим један капетан унео је у Краљеву ложу нову добровољачку заставу. За заставом је ишао претседник Савеза ратних добровољаца слепи потпуковник г. Лујо Ловрић, кога је предводио потпретседник г. Петар Петровић, виши чиновник министарства финансија. Њ. В. Краљ привезао је на заставу свилену кумовску траку и ударио три златна спомен-клинца за Себе, Њ. В. Краљицу и Њ. Кр. В. Престолонаследника Петра. Предајући заставу г. Ловрићу Њ. В. Краљ је рекао:

Њ. В. Краљ ћумује ноБој застаби Са&еза [ратних добро6ољаца"Краље6ине Југосла&ије

— Предајем вам ову заставу као Мој поклон, уз најтоплије и најсрдачније поздраве Мојим добровољцима. ГОВОР Г. Л. ЛОВРИЋА Чим је примио заставу г. Ловрић је сишао са трибине и испред Краљеве ложе са једног подијума рекао је ове речи: „Пала ми је у део ретка част да у име вас свих који сте добровољно пошли у рат за ослобођење и уједињење нашег народа изајвим најсрдачнију захвалност нашем Врховном Команданту Њ. В. Краљу Александру Првом . .. —■ Живео!.. Живела Југославија! клицали су присутни. . . . премудром, племенитом, витешком и омиљеном Владару наше уједињене отаџбине Краљевине Југославије, који нас је данас одликовао највишим одликовањем, поклањајући нам ову прекрасну нову државну југословенску заставу. Овај свечани чин потсећа нас на онај велики историски дан наше Прве доброво-

љачке дивизије када је јула 1916 године Њ. В. Краљ, наш Врховни Командант, одликовао четири пука наше дивизије славом увенчаним пуковским заставама Краљевске српске војске, поверавајући нам тЗКо та најсветија знамења, да их са истом славом кроз победе и жртве донесемо на чело наших пукова у ослобођену и уједињеНу нашу Отаџбину . .. — Клицање: Живео!.. И, браћо добровољци, онога часа када смо примили те заставе на Соборној Плошчади у Одеси, ми смо чврсто веровали да ћемо под командом и мудром управом Њ. В. Краља сигурно победити и да ће се те заставе вити у слободном Загребу, Љубљани, Београду, и другим градовима наше ослобођене Отаџбине... — Живео југословенски Краљ!.. „Ваше Величанство, дозволите да Вам изразим отворено, искрено, дубоко истински — следујући традицији слепца у нашој народној историји — оно што у дну Моје душе осећам. Ја Вам захваљујем на овим светлим данима које сте нашем нароДу у ово неколико последњих година укаЗали премудрим одлукама као по Божјем усуду дани геније и творац наше миле Југославије. „Ја сам био најсрећнији кад сам Вам, Ваше Величанство, у знак особите захвалности 3 октобра 1929 године, упутио поздравни телеграм са речима: „Величанство, изнад душе Вам благодарим за овај незаборавни светли дан, пун сунца, живота и радости, кад опет видим, тако јасно и тако далеко наш уједињени народ, срећан у својој Краљевини Југославији". „Исто тако захваљујем Вам, Ваше Величанство, на овом великом дану, када ја на своје духовне очи гледам са толико среће нашу велику будућност, и видим како се наша љубљена отаџбина Краљевина Југославија развија под мудром управом Вашег Величанства. „Клањајући се сенима оних који су пали (поклич: „Слава им!" Њ. В. Краљ поздравља војнички), заветујем се као један од оних који је случајношћу Божјег усуда остао у животу, иако сам можда био одређен да останем за навек на пољима Добруџе са оним нашим славним и најбољим друговима, — да докле год буде нас добровољаца из прошлих ратова, док год буде Југословена који воле своју отаџбину и наше браће Сокола који су нови добровољци у великом делу мира и нашег националног напретка, ова ће се застава победоносно вијати на срећу и добро Југославије, а на славу и понос наше јуначке, племените народне династије Карађорђевића".