Општинске новине

Стр. 1352

ОНШТИНСКЕ НОВИНЕ

вина. Ова ретка аудијенција старих ратника код својега ратног Друга Њ. В. Краља трајала је више од пола сата. Са сваким савезничким делегатом Њ. В. Краљ је понаособ поразговарао веома благонаклоно, а нарочито са чехословачким делегатима који су као ратници били у Југословенској дивизији, и међу којима је неке познавао са Солунског фронта. Сви делегати, наши и страни, са ове аудијенције понели су најлепше утиске, веома дирнути овако срдачним пријемом од стране Њ. В. Краља. У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ Најзад, ова величанствена свечаност завршила се свечаном претставом у Народном

позоришту. У част Мале антанте добровољаца и француских бивших ратника са Солунског фронта дата је наша домаћа опера „Коштана" од Петра Крстића. * Сутрадан пре подне делегати наших и савезничких добровољаца положили су венце на гроб Блаженопочившег Краља Петра Великог Ослободиоца на Опленцу и на гроб Незнаног Јунака на Авали. Истог дана по подне добровољци су разгледали Београд, који се подиже на рушевинама старог и увече су многи отпутовали својим кућама, поневши са собом најлепше утиске које су на њих оставили Београд и Београђани. Неоград за соколство Београду п БеограЂанима /фиређеле су бурне сожсолске манифестацнје на Сушаку

Београд је одувек био жариште југословенства и жижа југословенске мисли. И због тога су Соколи из Александрова са отока Крка, пре два месеца, када су хтели да освете своју нову соколску заставу, позвали Београд да преко Општине београдске кумује овој застави, која ће се високо вити на обалама нашег плавог Јадрана. Одазивајући се овом узвишеном позиву каших Сокола са Јадрана, Општина београдска упутила је свога одборника г. инж. Милоша Радојловића, нашег великог националног и спортског радника, да у њено име кумује застави и срдачно поздрави Соколе из Александрова. Том приликом Александровчани су Београду, Београђанима и г. Радојловићу приредили бурне овације. Али како тада још није била готова спомен-трака, коју је г. Радојловић у име Београда, као кум, имао да привеже на заставу, то је ту траку потпретседник Београдске општине г. Никола Крстић са једним братским пропратним писмом упутио г. Иви Полићу, старости Соколске жупе на Сушаку, да је он у име Београда привеже на заставу Сокола из Александрова приликом соколских свечаности на Сушаку, и да тада соколима прочита поздравно писмо Београда. На ово поздравно писмо потпретседника г. Николе Крстића, које је он упутио Александровчанима у име Београда, и које смо ми објавили у претпрошлом броју нашег часописа, староста Соколске жупе са Сушака, г. Ива Полић, упутио је г. Крстићу следећи одговор, којим братски поздравља свога кума Београд, и Београђане.

Поздравно писмо соколског старосте г. Иве Полића: СОКОЛСКА ЖУПА СУШАК—РИјЕКА Сушак, 9. сеаш. 1961 Подпредседнику Београдске Општпне Господпну Николи К. Крстићу Б е о г р а д Велештовани господине Подпредседниче! Вашу замолбу од дне 2. септембра о. г. примио сам и по Вашој жељи поступио, ппсмо управљено мени у целости сам прочитао са трибине у оном часу кад сам од стране општине прикопчао спомен траку на заставу братског соколског друштва Александрово. Утисак речп Вашег писма деловао је на све присутне електризујући тако, да су нашој престолници и свој браћи Београђанима приређене огромне овације. Пошто сам ја био по Вама овлаштен да прикопчам траку коју сте управили на мој наслов, то сам нашао потребним да том приликом иза прочитаног Вашег писма кажем следеће: „Сматрам се особито почашћен што ми је у дио пала част да ову спомен траку општине Београдске прикопчам на заставу братског соколског друштва Александрово. — У моме соколскоме живљењу извршио сам многе задаће али верујте ми, да никада се већим усхићењем и љубављу нисам извршио ниједну као ову наше престолнице, нашег драгог Београда, који је за наше ослобођење и уједињење дао животе најбољих својих грађана, приправан, ако устреба