Општинске новине

општинске Н6ВИНЕ У групи нуђених станова видимо исто тако чудне и необичне разлике. Например: 1. У Светослвско] улици Је 1 соба зацењена го 475 дин. 2. У Смиљамч ћевој \ л. је 1 соба зацењена ио 675 дин. 3. У Његушевој улици 1 соба зацењена по 800 дин. 4. У Кн. Михаиловој улици 1 соба зацењена по 725 дин. 5. У Јовановој улици 1 соба зацењена по 500 дин. 6. У Клемансовљевој улици 1 соба зац* њена по 600 дин. Када би се прикупили и опрезно анкетирали порески и други податци о киријама у целоме Београду, онда би био пронађен читав један Вавилон киријских цена! У Београду увек живи један број људи који лако зарађују доста новаца: они доиста не могу да се потуже на станбену скупоћу они могу и више плаћати но што се данас плаћа код нас. Један од таквих је вероватно и онај што је 8 новембра нудио за стан код „Славије" од 2 собе 2000 динара, и ако му је још 1 новембра нуђен дупло већи стан више „Славије" за 1900 динара. Разуме се, да код гако екстравагантних платиша не може конкурисати онај сиромашни официр што тражи стан од 2 собе, у I или у III кварту, за 900 динара. Водећи и о овим појавама строгог рачуна, практични кућевласници у много случајева сматрају цене својих станова једном крупном индискрецијом. Нешто што је апсолутно слично са шифрованом трговачком марком, коју зна читати само трговац и његов помоћник, а никако купац који робу прегледа и купује. Зато се тако мало и тако ретко објављују цене код оглашених станова. Зато се тако нехатно стилизују огласи о капацитету нуђених станова. Карактеристичних података о константно скупим киријама може нам пружити свака београдска улица. Упркос великој разлици испретураних цена, коју унеколико само условљава разлика квалитета код станова, сваки кирајџијски крај показује чврсту тежњу за одржавањем високих кирија, а понегде се испољавају и знаци поскупљавања. У Далматинској улици, чија друга половина припада већ ближој периферији града, нуђено је у мају 1930 године 7 разних станова са 12 соба и 20 разних оделења — свега 32 — за 7.700 дин. укупне месечне кирије. У октобру о. г. нуђено је у истој улици 8 станова са 14 соба и 16 оделења — свега 30 за 7.330 динара. У прошлој години су биле просечне цене за 1 собу 641, а сада по 523 динара, али су цене за свако оделење биле пре по 240, а сада по 244 динара. У Јовановој улици, која је паралелна са централним улицама, нуђено је у мају 1930 год. 3 стана са 8 соба и 5 разних оделења, а у октобру о. г. 5 станова са 13 соба и 11 раз-

" " ■■ Стр. 1565 них оделења. У првом случају цене су биле за собу по 43?7 а за свако оделење по 269 динара просечно, а сада по 473, односно по 256 динара. У ова два примера виде се две карактеристичне ствари: прво, да собе појевтињавају, али да сва оделења и даље остају у старој релацији цена; друго, да оделења појевтињавају по 13, а собе поскупљавају по 36 динара просечно ... На Обилићевом венцу су цене биле за сваку нуђену собу по 616 а сада су по 600 динара. У Балканској улици по 500, а сада по 575 динара просечно... Ови и слични примери показују по најпре: да је правни проблем станова и кирија у Београду био и остао увек акутан, и, да је за њега нужно једно специјално законско решавање. Рђава традиција Лош значај терминских селидби очигледан је, а у временима оваквих ингересних искључивости какве данас владају међу људима, он је од опаких последица за кирајџије. Међутим: сушно зло за воденичара спашење је за жетеоца. Терминска селидба даје силно оружје у руке кућевласника да одржавају високе цене код закупа станова. Првоновембарска и првомајска велика и ужурбана потражња станова пружа све могућности кућевласницима — удруженим' у специјалну организацију и у истоветном интересу — да диктирају цене станова и да испресују највишу ренту својим иначе непродуктивним капиталима. Замислимо се само шта би било од нас, када би постојао један писани или обичајни закон о терминском набављању и куповању одела, обуће, мебла и сличног. Какве ли би онда биле цене код кројача, обућара, и трговца? Једном малом екскурзијом у области рентабилтета киријских об.јеката може се доста научити. У истоме времену када је обављена последња терминска селидба нуђено је на продају 7 имања за 6,400.000 + 2,920.000 хипотеке код У. Ф. = 9,320.000 динара. Ова имања имају 46 станова са 111 соба, и годишњу ренту од 1,028.000 динара. Бруто рента. .је дакле 16°/», а по одбитку 233.600 динара годишње камате за У. Ф., чист процент је на уложени капитал 12,4°/<>. За 111 соба по 771 динар месечно = 1,028.000 динара годишње кирије. Други један пример: 28 имања са 201 станом и 33 дућана нуђени су у продаји за 23,075.000 + 11,165.000 хипотеке код У. Ф. = 34,240.000 динара. Ова имања имају годишњу ренту од 3,932.000 динара. Значи, да је просечна годишња кирија на сваки стан или дућан по 16.800, или месечно 1.400 динара.