Општинске новине

0Г1ШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1569

нам чине и бројеви предње статистике о понуди станова у разним годинама и месецима. Број станова са 1 и са 2 собе мањи је у овогодишњој новембарској понуди од броја таквих станова у новембру 1929 године; напротив, број станова са 3 и 4 собе знатно је већи сада но онда. Из опште таблице нуђених станова у новембру месецу о. г. види се да је величина тада нуђених станова знатно друкчија но што је била код оних у октобру месецу. Однос између капацитета појединих станова сада је овакав: са 1 собом 23,6°/°; са 2 собе 26°/»; са 3 собе 17,8-; са 4 собе 13,9°/»; са 5соба 4,6°/», и са. непознатим бројем соба 13,7°/» свих нуђених станова. Међутим код октобарских понуда тај однос био овакав: са 1 собом 16,2°/»; са 2 собе 31,1°/»; са 3 собе 24,3°/»; са 4 собе 12,6°/°; са 5 соба 6,3°/»; са 6, 7 и 8 соба 0,8°/», и, са непознатим бројем соба 8,6°/<> свих нуђених станова. Нарочито пада у очи случај великога броја станова са непознатим бројем соба. Он је нарочито јако увећан код новембарских према октобарским понудама. Било је, међутим, очекивати сасвим супротно стање: да ће се станови неиздати 1 новембра марљивије и усрдније препоручивати у новембру. Међутим, стари конзервисани менталитет кућевласника, да чекају и да на крају сачекају „ваљаног платишу", дошао је и овога пута до изражаја. И овога последњег пута било је врло много огласних непотпуности, око 286 и поред 155 накнадно допуњених огласних обавештења. Ово показује повећану индиферентност понуђача према оној коју су већ показивали у октобарској понуђачкој кампањи. Код самих кирија, односно код необјављивања цена, такође је овога пута узнапредовано: од 538 станова објављене су цене само за 60 њих. У октобру је тај однос био као 12,7°/«, а овога пута као 11,1°/» свих оглашених станова. Све ове карактеристичне појаве егзистирају у пркос факту што је знатан број станова увек без закупаца, како то показују апсолутно аутентични податци за разне месеце: август, новембар, фебруар, април, мај, октобар и опет новембар. Она констатована штета од 674.000 дин. изгубљеног новембарског закупа, код преосталих празних станова у минуломе месецу, достиже у току једне године суму од око динара 8,000.000! Па ипак, видимо, да цене киријама не падају, већ и на даље остају на висини за кирајџије неподношљивој. Никако се не може или неће да увиди то: да београдско становништво у својој огромној већини

не може више никада понети досадашњи терет кирија. Како је напред речено сви примери у овоме чланку односе се на 3000 станова највише, станова који долазе у круг оглашаваних у београдској штампи. Они недодирују онај други много већи број станова, који се нуде само путем кућних, капијских и прозорских објава. Треба притом знати, да у београдском атару има укупно 54.000 домаћинстава, 20.000 кућа и неколико хиљада рентијера. Када се годишња штета од 8,600.000 динара, од неиздатих станова и безуспешног анонсирања прескупих станова и кирија, подели на 3000 станова, што дају наизменично број од 500 стално неиздатих и празних станова, онда је просечна штета по 1 стану 2866 динара годишње, или, по 239 динара месечно. Међутим, новембарски податци тј. податци познатих 60 кирија, показују просечну кирију нуђених празних станова од 869 динара. Обрачунавањем ове познате штете од неиздавања станова види се, да би они могли бити издавани по 630 динара, а да се тиме не повећа нимало већ псстојећи губитак од неиздавања. Другим речима, када би се кућевласници рационално руководили код одмеравања кириских цена, они би могли да их смање за читавих 27°1о од досадашњих, а да притом ефективно ни за пару више не оштете своје фактичке интересе! Релативна вредност ових бројки и процената могла би се од кућевласника истицати поред осталог и оваквим разлозима: неиздати станови су поштеђени сваког квара и рабатирања, па ако ништа не доприносе у своме неиздавању, они ништа и не коштају у репаратури. Међутим, кваре се и празни станови: некада и много више када су празни него када су насељени. Све у свему, види се, да су сви објективни елементи за решавање станбених невоља у Београду у рукама самих кућевласника, које треба позвати да изврше своју социјалну дужност према највишим интересима недужнога престоничког становништва. Иначе, законодавна власт треба да учини своје. Што пре — тим праведније и боље. Јер, посматрано кроз призму најобјективнијих чињеница станбено питање у Београду је киријско питање у првом реду. Оно је због тога такво што је од кућевласника постављено на она.ј исти економски принцип на коме почивају разне картелске форме, које уцењују конзум и уништава.ју стокове за којим се код становништва жуди. Социјално зле последице су и тамо и овде исте и противу њих треба интервенисати ...