Општинске новине

Стр. 1572 ■ "И • Али поред тога општинска хемиска лабораторија има још једну врло важну функцију, а то је заштита интереса саме општине. Било да је у питању набавка угља, мазива, бензина, уља или ма каквог другог продукта, који троши ма која општинска установа, хемиска анализа ће и ту дати драгоцених података, по којима ће се видети да ли дотични продукат одговара условима, које треба и мора да испуњава захтевани продукат, да би у пуној мери могао одговорити својој сврси.

Део оделења београдсће општннсће хемијсће лабораторије

Из свега овога што смо до сада изнели јасно се истиче прворазредна важност општинске хемиске лабораторије, како за заштиту здравља грађана, и њихових материјалних интереса, тако и за саме материјалне интересе Општине. * А сад ћемо у краћим потезима изнети неке податке о развитку и напретку београдске општинске хемиске лабораторије, и о пословима које она обавља. Општинска хемиска лабораторија у Београду, или боље рећи звање општинског хемичара, установљена је још 1890 године, када је конкурсом за првог општинског хемичара изабран покојни Д-р Александар Зега. У то време Општина града Београда није имала своју лабораторију, и општински хемичар, Д-р Зега, уживао је све до 1906 године гостопримство у Државној хемиској лабораторији, где је вршио анализе за општину града Београда. Те године Д-р Зега постаје и шеф царинске лабораторије, и тако се тамо премешта и општинска лабораторија. Тек 1909 године, предусретљивошћу и заузимањем тадањег шефа Санитета, Д-р Гођевца, општинска хемиска лабораторија добија сопствене просторије, које су биле смештене у бившој основној школи код Саборне цркве.

- - - = ОПШТИМСКЕ НОВИНЕ За време рата ова је зграда порушена, и тако општинска хемиска лабораторија опет остаје без просторија. Због тога је после рата ова лабораторија опет морала да затражи гостопримство по другим лабораторијама, у Државној хемиској лабораторији и Царинској лабораторији на Сави. Тек 1926 године она добија сопствене просторије у сутерену велике зграде Управе водовода, односно техничке дирекције, где се и сада налази. Те године је известан број сутеренских просторија претворен у хемиску лабораторију, пошто су у истим уведене неопходно потребне инсталације. Од те године ствара се могућност већег развијања послова, пошто без потребних просторија, материјала и особља није ни било могуће, и поред најбоље воље развити посао у ширем обиму. Сад ћемо прећи на краће излагање данашњег рада у лабораторији. Прво ћемо изложити делатност општинске хемиске лабораторије у погледу испитивања животних намирница. Просечан број хемиских анализа животних намирница, које се изврше у општинској хемиској лабораторији износио је за последњих неколико месеци око 200 месечно. Ради илустрације напретка хемиске лабораторије у овом погледу од времена њеног инсталирања у сопствене просторије, то јест од 1926 године, навешћемо да је у току целе 1926 године извршено свега 79 анализа животних намирница, док сада просечан број тих анализа износи, као што рекосмо, око 200 месечно. Дакле у односу према 1926 години сада се број анализа животних намирница повећао више но за 20 пута. Један од несумњиво најважнијих продуката исхране јесте млеко, нарочито важно као храна за децу. И зато је природно да се том продукту и његовом промету обраћа данас највећа пажња. За то се млеко свакодневно контролише. На свим улазним местима у Београду контролори Отсека јавне хигијене прегледају сумарно млека, која се уносе у варош, и свако сумњивије млеко шаљу на детаљну анализу у градску хемиску лабораторију. У погледу самог прегледа млека последњих година је учињен велики напредак. Док се раније на улазним станицама млеко прегледало само лактодензиметром, дотле се сад и ту млеко прегледа у покретним Герберовим апаратима за одређивање масти. У самој пак лабораторији, поред уобичајеног прегледа у последње време је уведен и преглед млека на присуство дијастаза (проба на редуктазе и коталазе), што даје корисне индикације о хигијенској вредности млека. Ускоро ће се пак увести и криоскопско испитивање млека у случајевима, где то буде било потребно (да се још једним новим подат-