Општинске новине

Стр. 1574

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

месечно, од којих је било 60% неисправних угледа. Сем ових продуката, о којима је до сада било речи, на хемиску анализу у општинску хемиску лабораторију долази још већи број најразличитијих продуката, који служе за исхрану, као мед, сир, уље, масти, кафа, бонбоне и т. д. Код свих ових продуката хемиска анализа има да да свој суд о исправности истих, како у хигијенском погледу (шкодљивост по здравље), тако и у трговачко-економском (умањивање храњиве вредности разним фалсификовањем и додавањем јевтинијих, и ако не увек по здравље шкодљивих продуката). Да је овакав начин контролисања трговине животним намирницама од непобитне користи не само за грађане-потрошаче, већ и за саме лојалне трговде, најбоље сведочи факат, да се сада већ и разне организације произвођача обраћају Општинском санитету и траже од стручњака савет, како да се избегне нелојална конкуренција. То је био, на пример, случај са удружењем месара и кобасичара, а у последње време са удружењем бонбонџија. Бонбоне се често фалсификују додавањем брашна, нарочито у филу тако званих свилених бонбона. Ово додавање брашна не може се ничим оправдати, а нарочито не ако се такве бонбоне продају као чисте бонбоне. На тај начин се несавесном спекулацијом ствара нелојална конкуренција оним бонбонџијама, који праве бонбоне без додатка брашна, и, наравно, као такве морају их скупље продавати. Ово је једно питање, које ће се имати дефинитивно да реши за целу земљу, како би се избегла несавесна конкуренција и спекулација безскрупулозних фабриканата. Док се ово питање не реши дефинитивно за целу земљу, отсек јавне хигијене Општине београдске, у споразуму са бонбонџиским удружењем, држи се, приликом контроле бонбона, принципа, да се брашно ни у ком случају не сме толерирати у бонбонама, ако продавац такве бонбоне изрично не рекламира као брашнаве. Најзад пре но што пређемо на кратко излагање делатности општинске хемиске лабораторије у погледу вршења техничких анализа, које такође заузимају видно место у активности ове лабораторије, треба још да истакнемо тесну сарадњу општинске хемиске лабораторије са бактериолошком лабораторијом, у свима случајевима где то изискује природа посла. Један од задатака како хемиске, тако и бактериолошке лабораторије јесте стална контрола пијаћих вода. У том погледу хемиски и бактериолошки прегледи се најкорисније допуњавају. Хемиска анализа пијаће воде ће нам брзо дати потребне индикације, по којима ћемо моћи закључити да ли је једна

вода исправна у хигијенском погледу, а бактериолошки преглед има то да потврди: Свака вода намењена за пиће мора одговарати извесним одређеним условима, који се лако дају контролисати хемиским прегледом воде. Један од најважнијих елемената за одређивање хигијенске вредности једне пијаће воде јесте мерење количине калијумперманганата, који троши вода. Обично се сматра да једна вода, било водоводска или бунарска не сме ни у ком случају служити за пиће кад троши 10 милиграма или више калијум-перманганата на литар. А већ и воде, које троше нешто испод 10 милиграма перманганата могу се сматрати као сумњиве, и код њих се неизбежно намеће потреба и бактериолошког прегледа такве воде. Поменули смо одређивање утрошка калијум-перманганата као мерила за утврђивање хигијенске вредности једне воде као један од фактора, који се најбрже и најлакше дају одредити. Иначе за потпуно утврђивање хигијенске вредности једне воде потребно је извршити још низ хемиских одређивања, која допуњавају горе поменути податак. Београдска вода се најсавесније прегледа код саме водоводне инсталације на Белим Водама. Хемичар, који тамо врши прегледе стоји у вези са општинском хемиском лабораторијом, тако да се наша пијаћа вода двоструко контролише ради веће сигурности: на самом извору —■ на Белим Водама, и у вароши, где се прегледа вода, која је већ прошла кроз целу водоводну мрежу, и тако се ови прегледи узајамно контролишу и допуњавају. Кад је већ реч о водама, хоћемо да поменемо још један индустриски производ, који је такође предмет контроле општинске хемиске лабораторије, а то је „сода" у сифонима. Познато је да се ова „сода" прави засићавањем воде угљеном киселином; па према томе од очигледне је важности вршити контролу овог фабриката, пошто се у извесним случајевима дешава да се за справљање „соде" употребљава бунарска вода, која може бити нечиста, и у хигијенском погледу неисправна. Сем тога код „соде" постоји још један предмет контроле, а то су сифонске главе. Да би се једна метална легура смела употребити за справљање ових сифонских глава, иста мора испуњавати извесне услове, међу које долази услов да не сме садржавати знатнијих количина олова (преко 1%). Ова максимална доза олова предвиђена је и у нашем правилнику о надзору над животним намирницама. Пре но што завршимо овај део излагања хоћемо да напоменемо нешто и односно такса за хемиске прегледе. Сви прегледи животних намирница, које контролори шаљу лабораторији на преглед врше се бесплатно у случајевима кад се нађе да су инкриминиса-