Општинске новине

Ог. Реља Аранитоввћ,

Привредна статистиКа Београда

Статистика је једна врста знаности која се раширила тек последњег столећа. Помоћу ље решили су се многи друштвени проблеми. Она улази у живот привредни, социјални, интелектуални, једном речју карактерише друштво. Данас је статистика база здравог просуђивања знанствене организације рада. Њоме се служи највећи део људи, који желе да третирају развој друштвених појава. „Статистичар је човек искрен, који зна размислити и предвидети", рекао је Де Фовил. И ако је статистика продрла у све области друштвеног живота, ипак је данас њена задаћа најзначајнија на привредно социјалном и комуналном пољу градског живота. Данашња привредно-социјална наука не може се ни замислити без статистике, као што ни сама статистика не може опстојати а да не говори о привредном или социјалном животу житеља. На привредно-социјалном пољу статистика је нашла најплодније тло и ту је она била људству од највеће користи. О статистици се код нас веома ретко гоЕори. Она је чак за многе и интелектуалце и људе који се лако упуштају у дискусију по разним друштвеним питањима, скоро потпуно непозната. У колико се некада нешто чује о статистици она бива у 90°/» случајева погрешно тумачена. Нарочито кад је реч о привредној градској статистици. Данас ни сама држава томе не посвећује довољну пажњу. Осим извештаја Народне банке, која је једидина успела да колико-толико сконцентрише статистику већим делом привредно-социјалних појава наше државе на једно место, ми немамо у земљи никакав централни привредни статистички извор. Кад је реч о статистици Београда, мора се рећи, да поред статистичког уреда државног и општинског, — не говорећи о статистици коју води Народна банка — Београд данас не располаже никаквим поузданим статистичким податцима о његовом привредносоцијалном животу. Кажем никаквим, јер све опо што се на томе пољу сада ради, не даје довољно гаранције, да може да послужи при проучавању привредно-социјалних питања Београда.

Индекс цена јавља се у Енглеској од 1782 године, а израђивао га је Станлеј. У Француској индекс цена израдио је Совеј од 1820 године. Индекс цена на мало обрађује се тек последњих година. Он се обрачунава код свих културних држава. Тако исто и индекс коштања живота. Каква је задаћа тих индекса у привредно-социјалној науци о томе је сувишно да говоримо, када се зна да се по тим индексима просуђује цело привредно, односно социјално стање дотичне државе или вароши. Број којим је приказан индекс било цене или ма чега другога из области привредног односно социјалног живота најбоље је оруђе политичара, економисте, као и за сваког другог ко.ји следи развој друштва. Ми не желимо да дубље залазимо у разматрање привредно-социјалне статистике и њене задаће у друштву. Реч је о Београду и његовој привредној статистици. Већ је неколико пута на овоме месту било речи о организацији и реорганизацији службе у Статистичком отсеку Општине београдске. Не желимо да о тим изјавама детаљно говоримо, али констатујемо, да се при томе никада није посвећивало довољне пажње привредној статистици Београда. Напротив, о свему и свачему се ту третира, што може али често и не мора да се сматра статистиком, док се о привредној статистици Београда није могло чути често ни једна реч. Последњег пута у „Београдским општинским новинама" биле су изнете идеје о новој реорганизацији Статистичког отсека. Кад је већ то питање изнето пред јавност нека нам је допуштено да кажемо, да је реорганизација како је ту била изложена, апсолутно недовољна за привредно-социјалну статистику Београда. Пре свега, дужност Статистичког отсека треба да је садржана првобитно у служби Београду и Београђанима. Статистички отсек није — или не би бар требао да је — основан са сврхом да води статистику Општине београдске него статистику о стању друштвених појава Београда. То је основно питање које се поставља кад је реч о Отсеку као целини.