Општинске новине

Стр. 34

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

нима који су без своје кривице избачени из привреднога склопа. Нужно је то што пре, како начином свога живота, из нужде, не би избачени били и из склопа света који по етици данашњега друштва спада у ред људи са грађанском чашћу. * Бавећи се питањем незапослених радника и у жељи да нађу решења за излаз из привредне кризе и пруже најнужнију помоћ незапосленим радницима, радничке синдикалне организације у Београду, донеле су ову одлуку: Одлуке месног међуструковног Снндикалног Већа, одржаног у Београду 21 децембра 1931 године Радничке синдикалне организације у саставу Главног Радничког савеза (УРС) осећајући све тежи притисак владајуће неупослености радника узеле су у разматрање проблем радничке неупослености у нашој земљи и утврдиле: 1) Да број неупослених радника, осим г.ормалне сезонске неупослености, из дана у дан бива све већи; поред нормалних узрока привредне кризе који дејствују и код нас, број неупослених код нас расте и због опште иесташице платежних срестава у оптицају што доводи до апсурдне појаве да рад ограничавају и обустављају и предузећа која имају поруџбина; неупосленост индустријских и занатских радника повећава се и све већим ппидоласком пауперизованог сеоског становништва у градове које је ниска цена аграрних производа и презадуженост упропастила. Број неупослених индустријских радника у самом Београду износи преко 10.000 са најмање три пута толико чланова породица. Број пауперизованих сеоских пролазника није могуће утврдити, али је извесно да их има знатан број јер они стално падају на терет јавних установа и приватног старања. 2) За помагање неупослених организованих радника старају се до извесне мере њихове синдикалне организације а за привремено помагање неупослених постоје Јавне берзе. Како је међутим првенствени циљ Јавних берза да врше посредовање ради налажења рада разумљиво је да њихова срества за помагање неупослених нису велика и не прелазе просечно суму од 6 милиона годишње —- дакле толико колико издају и радничке синдикалне организације. Срества Јавних берза користе и пауперизовани сељаци у виду ванредних помоћи ма да формалних права на помоћ немају, али им се она даје изнимно у безизлазном њиховом положају. 3) Да би се срества Јавних берза рада увећала и да би колико толико одговорила потребама помагање неупослених је неопход-

но нужно да а) разрез за Јавне берзе рада одмах буде повишен. б) у фондове Јавних берза из својих буџетских срестава да дотирају општине, бановине и држава и в) сва срества Јавних берза која су расположива да буду употребљена за помагање неупослених. 4) Помагања неупослених преко синдикалних организација и Јавних берза далеко су од потребног осигурања радника у не-упослености које је Закон о осигурању радннка наговестио и које је неоиходно потребно чим пре у живт увести. 5) Ради продуктивности сузбијања радничке неупослености намеће се хитно старање за кретањем продуктивних јавних радоЕа. У томе циљу нужно је прављење уштеда у буџетима јавних усганова радикалним смањењем непродуктивних издагака у њима. Станбено питање нужно је истаћи у први ред јавног старања и кооперацијом јавних тела и задруга интересаната које законом треба привилегисати омогућити да оживело грађевинарство крене привреду која је са њим у вези и једновремено реши и један значајан друштвени проблем који је важан за све наше градове, а специјално за Београд, и за целокупно наше радничко и уопште сиромашно становништво. 6) Цене животних намирница и других потреба у детаљу у знатној су несразмери са ценама на велико; а ни цене на велико најважнијим артиклима нису у сразмери са палом куповном снагом потрошача. Потребно је да надлежне власти анкетом уз учешће потрошача из радничких синдиката и потрошачких задруга утврде стање у том погледу и строго примене закон противу зеленашења. Нарочиту пажњу треба обратити на политику разних картела (дрварски, угљарски, шећерни итд.) који заштитне царине користе да оголе домаћ^ потрошаче — без обзира на њихову страховито палу куповну способност. 7) Месно међуструковко веће радничких организација сматра да је већ крајње време да се изради наш државни привредни програм како бисмо изашли са привредног беспућа и да је за то потребно да се чим пре састане државни привредни савет, који треба да је компонован на начин да би био довољно ауторитативан за овако значајан рад. 8) Истичући значај валутног проблема ради потреба одстрањења несташице платежних срестава и тим путем оживљавање привредних радова у борби против неупослености, радничке синдикалне организације као мере најхитније јавне помоћи захтевају и ово : а) одлагање извршења одлука и одредаба власти о исељавању из станова незапослених радника било из зграда јавних и приватних предузећа, било из приватних зграда због немогућности исплате кирије;