Општинске новине

Стр. 38 1 ' -—: Ц—Ј жељни били да имају мало дете. Стога је и боље оргаиизирати колоније на селу, јер се за хранитељице јављају жене из најбољих и средњих домова, које су економски обезбеђене и могу све што се за дете плаћа на њега и потрошити. У вароши се јављају обично жене из најсиромашнијих кругова и ретко се могу хранитељице наћи, које не морају плаћати кирију. Но после прве радости пријема деце настале су разне тешкоће. Деца и храните-

Једна"хранитељица са ебојим штићеником

љице морали су се упознати и спријатељити. То је захтевало много труда, стрпљења и љубави са стране нових мајки. Подизање рођеног детета захтева великих жртава! А колико је тек потребно детету, које је већ месецима или годинама било напуштено. У тежим случајевима помагала је заштитна сестра као и колонијски лекар. Код неке деце морало се много што шта исправити, и већ ово неколико месеци дало је одличних резултата. Претседник Београдске општине госп. инж. Милан Нешић јако заинтересован судбином ових „наших првих малишана" на селу, одлучио се једног децембарског дана да изненадно посети Милошевац и да се лично увери о начину њиховог живота. Већ спољни утисак села био је одличан. Ни једно село путем није тако блистало чистоћом и уређеношћу као ово. Сви прозори сјајни, зидови свеже кречени, једна кућа лепша од друге. Доцније, кад нас је колонијски лекакр водио од дома до дома, где су мали штићеници Београдске општине смештени, нашли смо све у примерном реду. Скоро сви домаћини направили су дрвени патос у собама где деца станују. Деца здрава, чиста, уредна и добро расположена. Једна мајка хранитељица се хвали са својим малим и сада напредним „синчићем". И у истини као да није оно исто дете,

а. ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ које је она пре пет месеци примила мршаво, прљаво и бедно! — Поносно показује кревет детета, отвара спонтано фијоку, да видимо како је све чисто опрала за свога Воју. Она нема рођене деце, срећа јој сија из очију, хвали се како кречи кућу сваког месеца због здравља детета. Но чудновато и комшијска кућа, где не живи колонијско дете лепо је окречена. Споља се данас више не могу разликовати куће, јер нико у селу неће да заостане и да хигијенски рђавије живи од свог суседа, који чува колониско дете! Поред тога је саветовалиште за матере такође благодат за ово село, јер овамо доносе и све сеоске мајке своју децу на мерење и саветовање. У другој кући нашли смо малу Нату која је за ово неколико месеци умела да задоби.је срца својих укућана, и сада желе да је усвоје. Она је себи нашла огњиште, а на њено колонијско место већ чека неки мали паћеник са крајње периферије Београда. Има и деце код којих се још виде последице прошлог живота, али и њихове нове мајке знале су за свако дете нешто лепо и топло да кажу. Једна хранитељица прича сва срећна за свог двогодишњег штићеника, како уме да је зове док лице малог Стевана јасно показује, колико је душевно заостао. Деца живе тек пет месеци у овим породицама и већ су много препорођена, просто регенерисана. Здрава и напредна. Подизање ове деце у дому било би несразмерно скупље а резултати за дечју бу-

Колонијсћо саветобалиште у Милошебцу лућност били би много рђавији. Ова деца се развијају сада нормално као и срећнија деца код своје куће усред живота и топлоте породичног огњишта. И ако колонија за нашу одојчад и малу децу тек кратко време постоји у Милошевцу, ипак можемо већ данас пожелети да се у што више села оснују сличне установе и за спас наше градске напуштене деце и за подизање културе свла.