Општинске новине

Прилози за историју Београда Проф. Гл. Елезовић Евли/а Челебија о Београду

У Цариграду се спремала војска за рат против аустриског ћесара. У војску је пошао и Евлија Челебија, неуморни и славни турски путник, туриста и путописац. 4 дана месеца џемади-ул-ахара, у четвртак, хиџриске 1070 (17-11-1660 рачунајући по грегор. календару) пошао је он из Цариграда и дошао у Једрене. Ту је остао док није грануло пролеће, па се 15 дана месеца шабана (27 априла^ исте године крете из Једрена са војском великога сердара Ћосе Али паше у рат „против града Варада у Ердељу", како то сам Евлија каже. И тако он, преко Пловдива, Татар Пазарџика, Ихтимана стиже у Софију. Одатле је наставио пут кроз наше земље и преко Пирота, Ниша, Алексинца, Ражња, Параћина, Баточине, Колара и Гроцке дошао у Београд, Евлија је описао у својим путописима сва важнија места на овом путу. Како је у Београду остао дуже времена, све до бајрама те године, дакле, скоро цео месец мај, то је он ово време поред проводње употребио и да град разгледа до појединости. Своја опажања као и прикупљене податке о граду изложио је у својим путописима, који су објављени под насловом: Евлија Челеби Сејахат-намеси, књ. V, Цариград 1315 (1897), стр. 367—385. Опис Београда из Евлијиних путописа превео је код нас у изводу још пре 30 година Д. С- Чохаџић у Споменику С. К. А., књ. Х1Л1, стр. 6-—14. Али он је тај посао урадио тако да се њиме не може удовољити садашњим захтевима научног истраживања. Његов је превод на много места сасвим нетачан, поједина пак места из оригинала уопште није ни преводио, већ их је напросто прескакао. И сувише далеко би ме одвело, кад бих једну по једну његову нетачност и непотпуност овде изређао. Сматрао сам да ће много корисније и краће бити да са оригинала дам један тачан превод, који ће свакојако корисно послужити свима онима који се баве испитивањем прошлости наше престонице. Евлијин опис Београда несумњиво .је најбољи и најдетаљнији што га уопште имамо из 17 века, те је и са тога разлога оправдано моје настојање да тај важан докуменат дам у једном потпуном и тачном преводу на који се свако може поуздано ослонити.

* * * Опис тврдога града, чврстога бедема, Београда, каменога града 1 ). Ову красну и јединствену тврђаву подигао је један од српских краљева, краљ Деспот. Сви краљеви су жудели да га имају у својој власти. Султан Мехмед Освајач наведен од Ахмед паше, сина Херцегова, заузе градове босанске земље. После тога је на сабљу узео и град Зворник. По том је управио дизгине свога хата на овај Београд. Пресекао му је долазак лађа и Београд је намах почео трпети глад. Али пошто им је река Дунав била у рукама, то им је храна у изобиљу долазила из Бачке 2 ) и Лашке 3 ) и помоћ са разних страна. Гази Фатих је одмах, не дајући му нимало времена, пошао на град Београд и без прекида га тукао четрдесет дана и ноћи. Но како с друге стране беше наступила оштра зима, то они напустише град Београд, па се постиђени и оштећени вратише у Једрене. Висока намера Његовог Величанства Ебул Фетиха 4 ) била је да идуће године опет дође против Београда. Али смрт је немилостива. У околини Скутарија, на месту званом Малтепе, он се пресели у рај. На тај начин београдски град не допаде у његове рукеКад на његово место постаде султаном његов син Бајазит хан, на Београд се није обазирао, него му је живот протекао у борбдма за градове Мореје, за Киликију и Акерман. Кад се и он у вечност пресели, настала је влада Селима хана Т. И он је цео век свој поовео у борбама са шах Исмаилом на Чилдиран пољу и Акчики. и ратујући по Ргипту са султаном Гаври. Кад |е и он умро и калиф постао његов син Сулејман хан, овај се беше за рана спремио. Изучивши историје

*) Тако напиеано. Очевипно је Евлија чуо од некуд за старо име Београда — 5 ЈпегНппит. На основу пелсиске речи зепрј шго значи кзмен, Евлија се, ето, домислио да френци — млачани зову Београд камин-крад — каменград! *) Написано погрешно Јачка. ') Л. Чохаџић је у свом превопу ову реч произвољно заменио са Влашка (Споменик СКА, Х1Л1, стр. 6 ). 4 ) У тур. историјама назив Мехмеда II и значи отац освајања.