Општинске новине
Стр. 48
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
То је џамија пуна светлости, са елегантним, високим, стабилним мунаретом, које је чаробно. Главни мајстор ове грађевине, неимар Синан, о овом дивном мунарету чак је рекао: „У Београду, који је у пределима немачким 38 ), под Угарском, своје знање и вештину изразио сам посредством овог мунарета". Велика је то вештина. Други грађевинари тешко да би једно овако уметничко мунаре могли израдити и од дрвета. Толико је ово место за оглашавање мухамеданске молитве (мунаре) танано и високо! Испред овог мунарета, у шанцу витке тврђаве, има једна чесма пијаће воде старог Мехмед паше Соколовића. Хроностих њеног грађења гласи: „Ходи, мој беже, ако желаи дерш п пшаји живу воду овога света* — 1006 39 У овом горњем (унутрашњем) граду станују војници, градска посада. Другима је ту боравак забрањен. Становништво му је стално на окупу и пред диздар агом постројено и под пуном ратном спремом увек је у приправности. Испред михраба ове џамије има један тврди бедем. Гази Ебул Фетих порушио га је, а био је по јачини као бедем града Јеџуца 4 °). Кад су Хришћани изгубили овај предео, зид који је сад испред њега, изнова је сазидан и начињен као Александров бедем 41 ). Но кад би се по свемоћном царском наређењу оправио онај старински зид, који је унутра остао, град би постао још једном јачи, те би био налик на град Кахкаха 42 ). Нови тврди бедем испред старога широк је пуних 30 стопа, а висок 80 меканских аршина 43 ). Пољана испред овог зида, с оне стране рова, зове се Ат пазар^). Ров на тој страни је немилосрдна страховита, отсечена стена, која је широка 80 аршина. Но ров није богзна колико дубок. Красна унутрашња тврђава^). — Ово утврђење диже се на углу западне стране у Горњем граду. Саграђена је изванредно чврсто. На четвороуглој основи сазидана је од тесаног камена. Друга два оделења су јака утврђења, и у њима осим диздара, градског
» 8 ) Тур. дијар-и-алеман. 8 9 ) Година коју је дао Евлија одговара 1597 или 1598 год. Кад се међутим хроностих по ебџед рачуну реши, мени није изашла година 1006, него 1011 (1602). 1°) Сед-и-јеџуџ. Често се помиње у друштву са меџуџ. Јеџуџи су били митолошко некакво племе. Против њихове инвазије, по причи, подигао је Александар Македонс<и некакав бедем у Кавказу. Кад хоће Евлија да направи компарацију за какав врло тврди град он употребљава израз: сед-и-јеџуџ. 41 ) Сед-и-Искендер. Свакако се опет мисли на овај митски бедем из прича о Алексанлру Великом. 4 " 2 ) Кахкаха-и-бабил. 11од именом Кахкаха био је град у Хоросану. Биће као тај град да је био други тврди град у Вавилону. 43 ) Зира'-и-меки. « 4 ) Место где се коњи продају. V') Нарин кала' хисари у старо тур.: унутрашњи град, унутарње утврђење. Код Д. С. Чохаџића ова је реч нарин узета погрешно као особно име.
имама и муезина, друга жива душа не станује. Има само мала текија 46 ), магацини за храну и цистерне за воду- Између двеју гвоздених и тврдих капија које гледају на исток у диздар-агиној диван хани 47 ) свуд у наоколо по зидовима повешана стоје разноврсна ратна оруђа. Ту су: оклопи, штитови, кациге, панцирли кошуље, шлемови и визири за главу, секире, ножеви, бодови, сулице, копља, пушке, стреле, лукови, сабље, гадаре 48 ), федери за бацање, тешке топузине, топузи са синџирима за бацање на даљину, небут 49 ), ласа и још много других овима сличних оруђа за борбу од велике вредности. Дворана је била тако искићена да у држави османског царства штогод овоме сличног још једино ако се нађе у Багдаду. Испред ове капије, преко шанца, има један дрвени покретни мост, који се сваке вечери помоћу котурача подиже испред градске капије ради њене заштите. Ова се капија отвара свакога јутра после молитве и благодарења за Сулејмана хана. Обичај је том приликом сваки пут да се принесе на жртву по један ован, који се подели за севап. Шанац испред овога града врло је широк и дубок; у унутрашњем (горњем) граду шанчеви су толико дубоки да се у њима налази још један спрат утврђења. У овој држави ми смо имали прилике да видимо много ретких градова са опкопима, но овако савршено тврдих, мало их има. Око ове уздигнуте и витке тврђаве има пет високих кула чији се врхови у небо дижу; оловом су покривене, округле и уметнички израђене. Свака је од тих кула по прилици као кула звана Галата у Цариграду. Између осталих ту су: велика Небојша 50 ) кула, Црвена кула, Крвава кула 51 ) — зликовце и крволоке затварају овде — Зиндан 52 ) кула и Шахин 53 ) кула. У њима све наоружање, и топови, и муницијска слагалишта — све је то покдон и успомена на победе султана Селима I. У овом високом граду има један бунар дубок 50 хвати*). Ови су бунари помоћу тамница у вези са текућом савском водом- У граду има и једна паклена тамница која као да је Гаја ђ 4 ) звана јама или вавилонски Кахкаха^). У ову ужасну .јаму оновремени неверници су на конопце спуштали Мухамедове следбенике, а сужње су отуд вадили чекрком на пајване. То је у камен усечена јама у којој, како кажу, може да стане до 3000 људи. Сад је, после толико стотина година,
56 ) Завије кут, мала текија. ") Дворана, веранда. 48 ј Врста тешких мачева са сечивом с обе стране. 4!| ) Нека врста оружја, мени непозната. !, °) Написано: Небојсе. 51 ) Канли куле. 8 "-) Зиндан тамница, апсана мрачна и страшна. 53 ) Шахин соко. Има и особно име на пр. лала Шахин. 51 ) Чах-и-гаја. *) Тур. колач.