Општинске новине

Стр. 18

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Претседник је Месног занатс.ко-шкодског одбора нретседник олштине илн његов замелик. Дужност чланова евога одбора тЈ>аје три године. До 193(1 годин(! Веоград је имао 9 општих занатс.ких школа, чије је како материјалне тако и личне расходе сносила Београдска опн1тина. Почетком 1930 године тај се број повећао једном школом више: ч.укарпчком занатском школом. Од почетка школске 1930—19-31 године, а по решењу Министарства трговнне и индустрије, број занатских школа, о чијем се и.чдржавању стара Београдска општина, повећао се са још три школе; графичком, гостионичарском н занатском школом за глувонеме. Према томе на општикском буџету школске 1930—1931 годнне било је 13 општих занатских школа. Оне су: -

1)

Оптта

занатска

штсола

на Савинцу

2)

Општа

занатока

школа.

на Занадном Врачару

3)

Општа.

занатска

школа

на Смедерев. 'Верму

4)

Општа

занатска

школа

на Чукарици

5)

Општа

зана.тска

школа

за глувонеме

6)

Општа

занатска

школа

у Савамали

7)

Општа

занатска

школа

Палилулска

8)

Огтшта

занатска

тнкола

Дунавска

9)

Општа

занатска

школа

Гостионичарска

10)

Општа

занатска

школа

Графичка

П)

Општа

занатака

школа

Мееарско-кобасичарска

12)

Оншта

занатска

школа

Отарине Новака

13)

Општа

занатска

школа

Женска код Саб. цркве

Од

овпх занатских

школа

само се у једној шко-

лују женски шегрти и калфе-ученице. Њима је намењена општа занатска школа код Саборне цркве. Ове су остале мушке. Ове школе носе називе по основнпм школаДа .у чтгјпм зградама раде. Посебне називе носе оне занатске школе, које имају само једну, највише две врсте ученика: То су: месар.-кобасичар. шкоота — ради у веагбаоници учитељске школе; графичка и гостионичарска раде у старој згради Трговачке академије, ул. Ж. Клемансоа бр. 48. Специјалне је врсте општа занатска гикола за глувонеме, која ради у дому Друштва „Краљ Дечаиски", Обнлнћев Венац бр. 10. И ако су, осим оле четири школе, све осгале заиатске школе нмале ученике разних заната, инак и у школској 1930—1931 години вршено .је у неким школама груписање ученика једног истог -заната или сличиих заната. Тако у савиначкој зааатској школи, поред ученика других заната, највише су заступљени бравари (433), иа Омедеревском ТЈерму кројачи (144), у дунавској школи столари (238), на Западном Врачару фризери (Ш>) и обућари (110), у школи „Старина Новак" механичари (92) и електричари (46) а у палнлулској занатско.ј школи електричари (118), механичари (76) и лимари (05). Ово груписање ученпка по школама а према врсти заната отпочело је ,још пре 7—8 година, али се због непрактичности није могло никад потпуио остварити. Оно .је и неизводљиво -због велике удаљености занатскпх ученика од појединих школа. Ово би грулисање требало наиустити у толико пре, пгто се у свима овим општим занатским школама увек радило ио једном заједничком плану и програму. У женској општој занатској школи има ученица од десетину разних заната, али највише има кројачица (310) и модисктт(71). Изузетно од чл. 8 Уредбе о занатски школама у већинц београдских занатских школа предавања су држана недељом пре подне и у њима се радило са ио 5 часова иедељно, (место 8). (>не су радиле .још и оних иразничмих дана кад су радње затворене. ( ; а 8 часова иедељно радиле су ове школе: Месарско-кобасичарска (недељом пре пудне и четвртком по подне)," графичка (недељом прс иодне п четвртком по подне), гостиоиичарска (гтонедеоником и уторником по подне) и занатска школа за глувонеме (суботом по подне п недељсм пре подне). Занатска школа за глувонеме имала је само један (први) разред; гостионичарска два разреда— ирви и други. Ове остале школе имале су но три разреда, а школа у Оавамали и женска код Саборне цркве имале су још и приираднс разреде. Због већег броја ученпка иоједиии разреди дељени су на одељења и у школској 1930-—1931 години било је 98 одсљева. Највећи број одељењд имала је школа на Савинцу (14); најмањи занатска школа за глувонеме (2). Чукаричка и месарско-кобасичарска школа нису имале одељења. Но одељењима нросечно је бпло 35 ученпка. На.јвећи бро.ј ученика имала је -школа на Савинцу (512), најмањн школа за глувонеме (19). У свима школама радили су наставници постављени од стране Министарства трговине и иидустрије. Хонорар од одржаиог часа нзносио је 30.— динара за наставиике са факултетском спремом, за остале 27.дииара. У евима беотрадским онштим занатским школама предавани су предмети одређени наставним планом за бнште ;:аиатске и занатско-трговачке школе. Изузетно у месарг1:о-кобасичарској школи предавана је још и историја, а у графичкој место хемн.је предавани су по.јмови и зпања из књиговезачке, мапшнске и словослагачке раднносгн. У гостионичарској школи радило се по иривре* меном наставном плану. Норед срНско-хрватскоГ језпка са кореспонденгогјом, рачуинце, геотрафије, кљиговодства и хпгијоне, предавало се још тт: хотелско уре ј ђење, техНологија животних намириица, красиопис. франпуски и иемачки језик, понашање и сервираи.е. Занатска школа па Заиадиом Врачару имала је 2 отеека. У кдиом- отсеку бнли су поглавнто ^ерберски ученици п онт| су имали предавања четвртком ио нодие У другом отсеку били су ученици разних заиата и имали су предавања недељом нре иодне. Иочетком школске 1930—1931 године било јс свеI (I 2677 ђака (међу њима 371 ученица). Од тога броја са успехом су свршили разред 1984 учеиика, полажу разредни исштт и-з .једног или из два предмета 512 ученпка а понавл>а разред 181 ученик. Марта и априла месеца 1931 године извршен је, према наређењу претседништва Општине града Београда специјалан преглед социјалног и здравственог стања ученика занагских школа и то по разредима, стаиовима и радионицама. Тај еистематски преглед извршилн су лекари школских поликлиника. Оно што је утврђвно и нађено при томе нрегледу, вреди готово потпуно и за целу школску 1930—.1931 годину. Општи утисак тога прегледа је овај: Здравствено ученичко стање је осредње; у погледу озбплших обољења оно је задовољавајуће с обзиром