Општинске новине

Стр. 34

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

потпуно и савршено управљати кретањем свих заразних болести. Нарочито дечје инфективне болести, у колико нису довољно ефикасне профилактичне мере и постојећа пелцовања, још се развијају и шире према законима биолошких особина дотичних проузроковача. Повећавање вирулеције клица у комбинацији са повољним сезонским и атмосферским приликама још управља ширењем, порастом и опадањем болести ове групе. Овде ћемо изнети кретање оних заразних болести, за које постоји законски облигатна пријава. Пријављивање заразних болести у Београду не само од званичних лекара и болнице, него и приватних лекара, врши се потпуно тачно и прецизно. Према томе податци о кретању заразних бодести на основу званичних извештаја могу служити сигурном базом за епидемиолошка посматрања. Упоредићемо најпре укупну цифру акутних заразних бодести, за које постоји облигатна пријава а у току последњих година 1929., 1930. 1931, узимајући у обзир природни пораст становништва. Број заразних болести (без болести необавезних за пријаву) износио је: 1929 годиие 1.815., 1930 године 1.438 и 1931. год. 1.213. Ради тачнијег упоређења кретања заразних болести за три последње године рационалније је искључити из опште статистике као што је учињено, оне болести, за које не постоје облигатне пријаве,пошто нетачан број ових болести може само пореметити праве односе кретања болести у појединим годинама. На основу утврђеног карактера заразних болести (за које је облигатна пријава), добијамо следеће корегиране односе а према броју становника (на 100.000). 1929 — 796°/ооо 1930 — 611°/о 0 о 1931 499°/°оо Кретање заразних болести облигатних за пријаву види се из доње табеле: (у 1931 години) Од тифуса 168 „ шарлаха 328 „ дифтерије 391 ' „ дизентерије 82 „ црвеног ветра 228 „ менингитис епид. 8 „ атракса 4 „ тетануса 4 СВЕГА: 1.213 Пратећи кретање појединих заразних болести у Београду, за означене године задржаћемо се најпре на трбушном тифусу и паратифусу, који се свакогодишње јављају у Београду у извесним крајевима, као ендемична оболења, специјално у оним реонима, где нису хигијенске прилике сређене (одсуство канализације, прописних нужника, одсуство добре пијаће воде и др.)

Ова болест показује овако кретање: 1929 укупно 598, 1930 свега 181 и 1931 — 168! Из овога се види, да постоји тенденција за опадање трбушног тифуса, које вероватно стоји у вези са побољшањем општих хигијенских услова, специјално у погледу снабдевања водом и контроле животних намирница. Пијаћа вода, која се стално контролише од стране општинских лабораторија, заиста је била у току целе године потпуно исправна. Квалитет животних намирница помоћу којих је могућ пренос тифуса и паратифуса, знатно се поправио, чему су доказ резултати хемијских и бактериолошких анализа. Дезинтерија која се све више јавља јесенских месеци, остала је скоро на истом нивоу у току три године. Број оболења у току 1931 године износио је 82. Шарлах и дифтерија, који има.ју исти сезонски максимум, прошле године били су заступљени са мањим бројем случајева него 1930. Бесумње талас ових оболења био би много јачи, ако се не би вршиле превентивне мере у погледу пелцовања, изолације и дезинфикације. (Свега дезинфекција је било 1.866). Нарочито дифтерија показује у току последњих година тенденцију за повећавање вируленције дифтеричне клице и за ширење, које се опажа не само у нашој Краљевини него и осталим земљама. Превентивно пелцовање против шарлаха вршено је у току последњих годнна. Прошле године поред пелцовања против шарлаха вршено је и пелцовање против дифтерије. Кретање ових болести у току последње три године било је овако: 1929: шарлах 671, дифтерија 211; године 1930: шарлах 418, дифтерија 433; године 1931: шарлах 328, дифтерија 391. Из ових цифара види се да је шарлах у сталном опадању кроз три године, а дифтерија изгледа зауставља свој пораст. Црвени ветар је у опадању, ма да незнатно. 1929 године: 261. 1930 године: 232; 1931 године: 228. Ре.зимирајући ове податке о кретањунајпроширених заразних болести, може се рећи да су заразне болести у опадању. Смањује се не само апсолутни број оболења него још маркантније опада морбидитет израчунат на 100.000 становника. Што се тиче осталих болести, треба рећи да су оне заступљене са веома малим бројем случајева (анатракст 4, тетанус 4 случаја), сем грипе, која је дала већи број случајева у току пролећних месеци. Тачног броја свих бенигних оболења нема, пошто не постоји облигатна пријава бенигних болести, а за које постоје само непотпуни податци. Ипак хигијенска служба располаже извесним податцима, који могу послужити као база за упоређења и закључке. Ови податци су узети из извештаја школских поликлиника, које воде