Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 109

Код приватних штедионица та сигурност је мањег степена, и више моралне но материјалне природе. Та сигурност лежи у свести чланова. Колико је у њих више развијен дух солидарности и штедње, у толико је приватн'а штедионица сигурнија, напреднија и мање изложена критичним ситуацијама. ПРИНЦИП ОГРАНИЧЕЊА У ПОСЛОВАЊУ И ВЕЛИЧИНИ УЛОГА. Штедионица са строго соци.јалним циљем мора трпети највеће ограничење у вршењу својих послова. Ако не би била постављена таква ограничења, могло би се десити да штедионица изађе из своје праве улоге и да се баци на клизаво земљиште шпекулације и предузећа, што не би ишло у атар социјалног циља који јој је постављен. Да се не би то десило установљена .је строга контрола оснивачке власти и уносе се у правила одредбе у којима су лимитативно побро.јени послови ко.јима Штедионица може да се бави. Као пример примене принципа строте ограничености у пословању штедионице може се навести чл. 9 Правила Штедионице и Заложног Завода Општине града Београда: ,,Штедионица вршиће ове послове: 1) Прима улоге на штедњу и приплод, 2) даје за.јмове на залоге покретних ствари сиромашних слојева грађанства, 3) врши исплате и наплате по налозима приватних лица, 4) да.је дугорочне зајмове, али једино из зајмова ко.је штедионица закључи у ту сврху у земљи или иностранству, 5) врши благајничку службу за општински суд и општинска прудузећа, 6) купује и продаје девизе и валуте само у границама својих потреба у циљу извршења добивених налога од Општине и приватних лица; 7) врши и остале банкарске послове у колико то буде допуштено' правилима. и законским одредбама. Правилник је мало више прецизирао делокруг рада Општинске Штедионице. У набрајању послова Правилник у 7-ој тачки 1-ог члана истиче социјални моменат: „есконтује и реесконтује менице: занатлијама, мањим трговцима и подузетницима и уопште сиромашнијим слојевима грађанства". Уопште може се рећи да самоуправне штелиснице могу вршити две врсте послова: једну за рачун оснивачке власти, као што су благајничка служба и посредозање у закључивању финансиских послова, и другу врсту послова који се односе на пријем и давање новца у грађанству. У погледу привредног и социјалног ефекта пословања штедионице, једину важност има ова друга врста послова. Ови послови могу имати више видова. Они се врше у виду улога, остава, зајмова и доживотних ренти. Доживотна рента има једну врло важну социјалну функцију у крилу штедионичке организације. Она представља моћно средство у збрињавању старих и изнемоглих. С

обзиром на циљ Штедионице природно би било да свака штедионица прими тај облик социјалне заштите. Код уживања доживотне ренте важно је установити ове три ствари: доба старости ко.је лице треба да има да би уживало право доживотне ренте. домицил тога лица, и максимум капитала на који лице може осигурати доживотну ренту. У добро организованој доживотној ренти најбоље се огледа колико је развијаена солидарна свест чланова Штедионице. Улози код Штедионице треба да имају карактер уштеде. Штедионица је установа основана влашћу у корист средњих и сиромашних слојева грађанства. Тим се слојевима може двојако користити: кредитом и подстрекивањем на штедњу. Кредитом се користи тиме. што им се да.ју за.јмови на меницу или залогу; а подстрекивањем на штедњу врши се тиме што им се дају уложне књижице на најминималније улоге. Та минималност улога резултат је тежње да се развије и укорени дух штедње у најширим слојевима грађанства. Подизањем тог духа Штедионица увећава уложни капитал и прибавља већу сигурност у погледу наплате својих потраживања. За оцену стања Штедионице, н'ије од толике важности величина по.јединачних улога, колико број улагача, који најречитије говори о стању штедње у грађанству. Зато улози код Штедионице треба да су израз тога духа штедње у циљу бодрења душа штедње, ти се улози своде на минималне вредности, тако да и оно лице ко.је уштеди 5—10 дин., може ту уштеду оставити у штедионицу и добити уложну књижицу. Била би повреда основног принципа Штедионице кад она не би омогућила при.јем најминималнијих сума на улог. Исту би повреду престављала и неограниченост у погледу величине улога. Улог да би сачувао свој карактер уштеде, а не капитала, треба да се креће између једног минимума и максимума. Пријем великих сума на улоге омогућава приступ капиталиста, оних који не припадају средњим и сиромашним слојевима грађанства. Њихов утицај могао би одвести Штедионицу на терен шпекулације и предузећа и одвратити кредите Штедионице од средњих слојева грађанства. Затим такви улози не би више носили карактер уштеде, то би били капитали који по својој природи теже искључиво за добити. Штедионица која би тежила само за добитом промашила би свој битни циљ, оно што је разликује од свих других новчаних завода. Из тих разлога прибегава се ограничењу улога. Женевска Штедионица максимириала је величину улога на 10.000 шв. фр 7 чл. II главс. гласи: „Штедионица прима улоге који нису испод 1 фр. Ниједан улагач не може имати потраживање веће од 10.000 фр." Женевска Штедионица одредила је границе минимума и максимума у којима је дозвољено кретање