Општинске новине

Проф. д-р М. Јовановић-Батут Наше намирн

Као професор хигијене проучавао сам целокупан живот нашега народа, па и начин његове исхране. Ранијих година писао сам о тој теми у неколико махова. 1 ) Нарочито су ме интересовале пијачне цене и начин контроле наших намирница као главне погодбе рационалној исхрани грађанства. Из тога доба сачувао сам неколико података, па сам рад, да некадашње прилике у исхрани наших грађана упоредим са каснијим — нарочито оним после Светског рата. Из тог упоређења лакше је доћи до уверења, да је основана она наша народна изрека, која вели: „Кад је скуп хлеб, јевтин је живот". Ми смо дубоки значај „насушног хлеба" — дакле исхране — за време Светског рата врло интензивно осетили, а — рекао бих — да га још и данас осећамо — нарочито по већим местима и градовима где се „с пијаце живи". Бољег прегледа ради, .ја ћу те податке навести по хронолошком реду. 1. — „За српског царства наш народ је највише сејао пшеницу. Сваки је меропах био дужан, да обрађује 6 мата пшенице, а само 2 мата овса и проса" (Ч. Мијатовић: „Студије за историју српске трговине"; „Гласник Српског Ученог Друштва" XXXVII).

!) Види: „Како се наш народ храни" од д-ра М. Јовановића-Батута. — „I. жито; брашно; хлеб". Јавно предавање одржао 12 априла 1898 у сали В. Школе у Београду; Београд 1898; — „Сељачки хлеб и задружне пећи". — Београд 1898; „Исхрана сељачке школске деце, која преко целе седмице остају у школи" — „Просветни Гласник"; 1899 „Летња храна наших сељака" („Народно Здравље" 1906 стр 112). „Непечен хлеб („Нар. Здравље"; 1906, стр. 115). „Сити и гладни народи" („Здравља"; 1907; стр. 225). — „Шљиве и пекмез" („Здравље"; 1907; стр. 257). „Сланина као храна' („Здравље" 1908; стр. 266). „Ораси и лешњици као храна" („Здравље"; 1909, стр. 265). — „Хладно огњиште" („Здравље" 1909; стр. 353). — „Рана рабра" („Здравље" 1911; стр. 41). — „Слабуњава деца" и масна храна" („Здравље" 1920, стр. 76). — „Пољски самовари"; („Здравље" 1920; стр. 129). „Сувише зачињена храна" („Здравље" 1920; стр. 133) — ,,На уста снага улази" („Здравље" 1920; стр. 321).

У Бесолтовим (Бесолт) записима о путовању Лихтенштајнова (Лихтенштајн) посланства од Беча Дунавом до Београда године 1584. забележено је ово:... „Београд је особито богат слатководним рибама — више но икоји европски град. Не само да .је ту има у врло великој множини, него их је и врло големих, а уз то тако јевтиних, да се једва може веровати. Дубровачки трговци показаше посланику г. Хајесу (Хајес) прапа, који беше међу очима и репом 3 стопе дуг; а стајао је 15 солада. 1 ) Има их и 4—5 стопа дугих; има и врло големих и .јевтиних штука. Има такођер малића, који су 10 стопа дуги". Хаџи-Рувим у манастиру Боговађу записао је једном белешком ово: „Љета 1801.: — И много бист междусобно крвопролитије. И бист скупо житс: 100 ска 2 ) 18 гроша." 2. — По записима варошких власти шабачких одмах после Карађорђева устанка била је пијачна контрола намирница већ тако уређена и строго очувана, да су грађани у томе погледу били заштићени бар од грубљих превара и неисправности. Пијачне цене намирницама биле су тачно одређене, и власт је строго пазила — рекао бих строжије него данас — да се нико о њих не огреши... „Заповест издата од Правителствена Совета, како се смеју намирнице по земљи крчмити." Протокол шабачког Магистрата од год. 1808. до 1812. — Види: „Гласник Српског Ученог Друштва"; год. 1868. стр. 13.). № 88. — 1. Маја дата такса за разне ствари у шабачкој нахији, како по чаршији под муром стоји : 1 ока доброг вина — гроша — 18 пара 1 ока лошија вина 15 пара 1 ока добре ракије 1 1 ока лошије 35 пара 1 ока добро печена хлеба 8 пара !) т. ,ј. „крајцара". 2 ) Ока се рачуна по тежини садањих 1400 гр. (= 1 кгр. 40 дека).