Општинске новине

Стр. 154

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

учествује најбоље се види по гоме што се данас и Енглези, против чијих се он трупа некада борио, поносе овим великим Англо-Саксонцем. Још нешто. Постоји једна чудна сличност између хероја ослобођења Америке и хероја ослобођења Србије, претече Југославије. — Готово истовремено, с малим размаком од неколико десетина година, дижу се амерички колонисти на обалама Атлантика а диже се и раја на обалама Дунава. И једне и друге предводе видовите вође њихових народа. И једни и други, запојени љубављу за слободом, вођени генијем својих оснивача стварају, кроз борбу и огањ, нештедећи жртве, своје националне државе. У времену стварања ове велике државе са оне стране Атлантика наш народ, на жалост, поред свих урођених симпатија према овако родољубивим покретима није био у могуђности да узме активног удела у овом националном делу СевероАмеричког народа, како су то други народи учинили, али се зато сада ипак поноси што данас у животу Америке учествује не само велики бро ј наше Југословенске исељене браће, него и нарочито људи славнога имена као што су Михаило Пупин и Никола Тесла. Једна земља која је толико дала за своју слободу као што је наша, један народ који је толико за ту слободу несебично жртвовао као наш, разуме сву величину овс-г великог америчког патриоте и неустрашивог борца за националну слободу. У низу манифестаци ја и признања успомени овог великог борца и човека за којима се данас осећа потреба на свима странама света, Београд, престоница наше Краљевине, сматра за своју дужност да им се придружи, и да се поклони сени великога Ђорђа Вашингтона. Завршетак говора г. Нешића поздрављен је бурном акламацијом и пуном срдачношћу. Г. ПРИНС, АМЕРИЧКИ ПОСЛАНИК О ВАШИНГТОНУ После г. Нешића говорио је г. Принс, који је такође био бурно поздрављен'. Г. Принс је говорио на српском језику, што је још (више одушевљења изазвало. Г. Принс нам је рекао: ,,Не знам како да Вам данас изразим дубоку захвалност коју осећам због части указане од стране Југословенске Владе и Власти мојој отаџбини и американском народу: прво зато што у Београду, Загребу и Љубљани по једна улица добија име оснивача наше Републике Џорџа Вашингтона приликом двестогодишњице његовог рођења; друго, због данашње

седнице где Ми се пружа прилика д а Вам се срдачно захвалим. Велики говорник Вебстер рекао је: „Америка је дала свету личност Вашингтона ... рођен на америчком тлу од ро-

Г, Џон Принс, опуномоћени министар Сједињених америчких држава. слободу. У низу манифестација и признадитеља такође рођених тамо... никад не видевши стари свет; школован према методама свога времена, он је добио само ону просту али здраву елементарну обуку, коју су пружале деци народа наше школе; одрастао је и био је прожет утицајем американског живота и цивилизације, која се тек развијала... и дао велику победу мира, стварањем Савеза и Устава." Ми се морамо сетити, да су Сједињене Државе одмах после ослобођења претстављале неку врсту невезаног збира колонијалних влада, које нису биле везане неким нарочитим симпатијама једне према другој. Завист и неслога су преовладали; није постојала федерална влада, него је само постојао Конгрес Држава, сазван на брзу руку, да по могућству постигне једнодушно решавање. Овај првн Конгрес, и ако је био састављен од отмених људи, ипак није претстављао Владу