Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ _= . Стр. 157 Социјално обезбеђење београдских нованара — Оснивање Потпорног фонда и подизање Новинарског дома —

Београдски новинари, чланови Београдске секције Југословенског Новинарског Удружења, на ванредној скупштини од 14 фебруара, основали су свој Потпорни фонд. На тај начин,' учинили су први стварни корак на путу свог социјалног обезбеђења. Према томс, дан оснивања Потпорног фонда у историји београдске секције новинарског удружења остаће један од најзнача.јнијих датума. Новинари су онај ред људи чији је рад скопчан са огромним напорима и тешкоћама, од којих се тражи много, ко.ји се од свих професија најбрже исцрпљују и ко.ји су, поред свега овога, најнеобезбеђенији. До садз они стварно нису имали никаквог обезбеђења. Уредба од 1926 остала је у свом на.јважнијем делу — у погледу пензионог фонда — мртво слово на хартији. Изведен је са успехом једино онај део Уредбе, који регулише отказне рокове. Једино овде постоји санкција зако на. За све остало предвиђено у Уредби — третирање сарадника, уговорно регулисање радних односа, пензионо осигурање — нема санкције. Међутим, све чешћи драстични примери када новинар, оставши без посла, мора да се потуца од немила до недрага, када његова породица после смрти хранитеља обија прагове и моли за ма какву помоћ, када га онеспособљење на послу доводи у бедан положај и излаже сваковрсним понижењима и увредама — побудили су београдске новинаре да у сврху свога обезбеђења створе оно најнужније и то властитим сретствима. Мисао о оваквом начину обезбеђења није нова. Напротив, стара је више деценија; покретана је у крилу предратног Српског новинарског удружења Али .је он'а све до данас остала неостварена. С једне стране несређене прилике с друге стране менталитет новинара испречавали су се увек остварењу ове идеје. Сада је, међутим, ова идеја приведена у дело. Основани Потпорни фонд састоји се из два дела: из сталног фонда и Фонда за помоћи. Док сретства првога фонда служе за давање бескаматних и каматних поза.јмица, а евентуално и потпора, дотле сретства другога фонда служе искључиво за осигурање на случај незапослености. Потпорни фонд ставио је себи у задатак: да даје бескаматне и каматне позајмице својим члановима. да их помаже у случају болести, смртног случаја у дородици, изнемоглости, онеспособљења на г.-бслу, старости и незапослености, да оснива привредне установе са циљем појевтињења живота новинара. Као што се види задатак Потпорног фонда замишљен је врло широко са идеалом: решење свих горућих социјалних питања данашњег новинара. Свакако остварење овако

широког круга задатака, и то у њиховој иоле потпунијој мери, није лако извести. То ће пре свега зависити оД средстава којима фонд буде располагао. Стога се поставља најважније питање — стварање сретстава. У колико сами новинари нису у стању да створе ова сретства они су свакако заслужили да их на овоме послу помогну сви они, који су више пута били или су стално у прилици да их новинари помажу. У томе правцу Извршни одбор Потпорног фонда развиће најширу акцију и апеловати на упис чланова помагача, утемељача, оснивача, добротвора и вели,ких добровора. Прва сретства Потпорном фонду дала је београдска секција Југословенског Новинарског Удружења из сво.јих сретстава. Решењем скупштине Потпорни фонд Је добио за своју главницу: 75.000 дин. у готову и 24 комада обвезница ратне штете. На истој скупштини саопштена је одлука секцијске управе о упису за првог великог добротвора пок. Стевана Ћурчића, оснивача и првог претседника Српског Новинарског Удружења, са улогом од 5.000 динара. На гај на: чин сретства Потпорног фонда износе близу 100.000 динара. Ова сума и ако недовољна за почетак рада ипак је прилична и оправдава уверење не смо о добром него и стварном почетку остварења једне лепе и корисне замисли. За остварење Потпорног фонда, поред осталога, допринела је и Београдска општина. Схватајући велки значај новинарског позива у животу једног народа с једне и ни мало повољан социјални положај новинара с друге стране Опшитна је, уступајући земљиште за подизање Новинарског дома и зграде за привремени смештај Удружења, ослободила београдске новинаре једне велике бриге и ободрила на живљи и интензивнији рад. Тиме су постала актуелна два питања: подизање Дома и стварање Потпорног фонда. Ре11рње оба ова питања приводи се сада крају. По1порни фонд је већ основан. Изграђивање његове организације биће извршено у најскорије време. Истовремено са овим решева се и питање Дома. У одбору београдске општине једногласно је одобрен предлог да Суд може поднети молбу Државној Хипотекарној Банци за дугорочни зајам од 1,500.000 дин., која се сума има упогребити за подизање Новинарског Дома. И Државна Хипотекарна банка приправна је да београдским новинарима изиђе у сусрет са кредитом. На тај начин' приближује се момеНат када ће београдски новинари добити сво.ј Дом, ко.ји ће свакако бити најважније средиште културног и интелектуалног живота у Београду.