Општинске новине

Стр. 196

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

мора овде стварати самим пошумљавањем вештачка потребна коса равнина, по којој ће бесна кошава бити одбацивана косо увис, те да њено струјање наткриљује Београд, и да га прелета озго, а доле у граду да остаје више-мање затишје и заветрина, падајући поново на земљу тамо око западне периферије Београда. Да би се ово извело треба источну околину пошумити у широком појасу, бар око 500 метара. Пошумљавање се ово мора извести тако, да на источној периферној сграни дође најниже четинарско шибље, а на унутрашњој периферној страни према Београду да дође највише четинарско дрвеће. На тај би се начин од врхова ових четинара образовала потребна коса равнина ио којој би се кошава, и зими и лети, сама собом пребацивала преко Београда, и то све поузданије и све даље што је јача и беснија. А то је баш Београду потребно. Срећом, овај овакав план пошумљавања није немогућан. За тај се посао има данас врло подеснога четинарског шибља и дрвећа. Ово четинарско шибље, борове врсте, назвао је Панчић, по народном имену, кривуљи, а које на неким местима у Југославији називају и кошуће. Остали четинари имају своја властита имена. Ради прегледности поделиће се овај широки одбранбени појас, од око 500 м. ширине, у три потпојаса, три ужа појаса, који ће се овде називати: 1) најнижи појас, на којем ће бити засађене најниже биљке (четинарско шибље), а који је најдаљи од Београда, као крајњи периферни; 2) средњи појас, кјои ћс бити у средини, а и засађен биљкама средње висине (високим четинарским шибљем и че тинарским дрвећем осредњег пораста); и 3) највиши појас, засађен на.јвишим четинарским дрвећем, а који је и на.јближи Београду. Сада ће се изложити детаљније како треба пошумити ове појасеве:

Најнижи појас, периферни спољни, гледајући из Београда, биће потребно да буде широк око 150 метара. На њему треба да буде засађено само четинарско шибље. То су кривуљи, кошуће или просто ,,борићи". Постојбина ових четинарских шибова, борове врсте, јесу највиши делови највиших планина, где већ престаје зона дрвећа, па настаје чечварско шибље. За нашу су сврху подесна два од њих, или највише три, и то: а) Ршиз рштпНо (Наепке) (са синонимним ботаничким именом: Ртиз топ!апа, МШ., уаг. РитШо, Наепк). Изврсна је особина овога кривуља, што остаје низак и кржљав, (до 1 м. висине), четинарски шиб, и онда кад је засађен у топлије крајеве и у добру баштену

земљу (како је било у парку Мушке учитељске школе јагодинске, где је још од 1904 г. до данас рстао н изак~). Успева и на каменитој и сувој и посве посној земљи. — Овим

Р/пиз ритШо, Наепке — најнижи кривуљ изнимним особинама истиче се овај необични четинар, као потпуно подесан за ове потребе пошумљавања у околини Београда. Овим треба пошумити цео овај почетни део овог најнижег појаса. б) Ршиз ипсјпа(а (Еапд), (са пуним ботаничким именом: Ртиз топ!апа, МШ,, уаг. ипста1:а, Капс!., као и са другим синонимним именима: Ртиз го!ипс1а1а, 1лпк., Р. иП^тоза. Иеит.). И овај кривуљ остаје низак (1—1,50 м.) и онда кад је пресађен у топлије крајеве и у бољу земљу. Али овај има и још једну

Ршиз ипста1а, Б?ппс1. — средњи кривуљ особину, коју нема онај први, а то је, што овај успева добро и у нешто влажнијој земљи, па и у умерено мочварној, те ће бити врло подесан на нешто мочварном земљишту, ако би се наишло и на такво земљиште при овом пошумљавању, а специјално још и при