Општинске новине

Стр. 198

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

вина, итд. — Ова биљка треба да се засади одмах иза кривуља, као најнижа биљка у средњем појасу. Овај потпојас тр.еба да буде широк око 50—80 метара. Ова је биљка наша, која се налази свуда по Југославији. Она расте обично 2—3 м. увис, али у повољним приликама може да порасте и до 8 метара. Но она има добру особину, што трпи свакојака кресања и зарубљивање озго, увек се изнова омлађујући, и онда

Ећс11., ругагшЉНз сотраз^а, ћогђ. Народна су јој наша имена: „туја", смрекуша, „азијска туја густа", „оријенталска туја". — Ова биљка спада у високо шибље, јер расте нешто више увис од обичне клеке, и густо 1 пирамидално. Потпуно је зимзелена, и ванредно интензивно зелен боје; сасвим је прилагођена на наше поднебље, те подноси, како летње суше тако и зимске на.јвеће мразеве (и до 28° С, испод нуле). Од ове се тује може, због ненадмашие њене густоће, добити појас непробојан и од најјачег вегра. А још како и она трпи, без икаква квара, зарубљивање озго, то се са врло мало труда може од ње имати увек равна горња површина, под косом лини.јом каква се год жели. За наше је цељи дакле изврсна. — Иначе се ова биљка сматра као првокласни украсни четинарски шиб и за најелегангније украсне вртове („паркове"), како приватне тако и јавне.

Јитрогиз соттитв, С., клека, вења: а) гранчица са цвећем, б) гранчица са плодом

постајући још гушћом. На тај начин може клека вршити изврсно своју улогу у овом заштитном пошумљавању, јер ће се са мало труда моћи она одржавати површином у косој равнини како се год жели. Земљу не бира, већ успева и на најпоснијој земљи, која није скоро ни за шта друго, као и на доброј. Младице овог високог шиба четинарског могу се добити са више страна наше земље, као самониклице. Али се оне за ове наше сврхе не могу употребити; јер је примање тако ископаних младица врло непоуздано и неравномерно, а и пораст би им био тако 1 неравномеран, да се никад не би могла добити од њих ма и приближно равна косина. Стога је и у овој прилици најбоље изводити их из плодова, који се називају: клекиње, смричке, смрјекиње. Засејавати их не може макар ко, већ само стручан шумар, јер ,је ницање клекиња необично, пак ће нићи тек треће године, ако се засеју погрешно Овај расадник не мора бити баш у околини Београда, већ може бити тамо где има озе биљке у изобиљу, где обично покрива читаве веће просторије најлошијег земљишта (Црвеноплода клика, ЈипЈрегиз охсесЈгиз, Е., не може овде доћи у обзир). б) Тћиуа опеп(аНб ругагшдаНз сотраз^а. са пуним ботаничким именом: Тћиуа опеп^аНз. I.., уаг. ругат1сЈаНз сотраз^а. ћог(:, и синонимима: ВЈо1а ог1еп1аНз. I., Тћиуа опепШз,

Тћиуа опеп1аН>'. I., р>гатЈ<1аП8 сошрас!а, ћог{. оријенталска густа, смрекуша.

туја

Ове тује нема самоникле нигде на свету, већ само као баштени производ („ћог!" ћог!огит) те се мора увек изводити из семена. А семе њено ниче одлично, и, кад се посеје одмах с јесени после бербе моће ће се у топлим лејама*) одгајити до априла идуће године биљчице висине од 10—20 см , тако, да им је доцније довољна само једна година у растилу, па да се испресађују на стално место, као биљке од 40—50 см. високе.

*) А у мањим количинама и у сандучићима држаним у кујни на орману, како их је писац производио сготинама комада.