Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 211

регулисан правилником који предвиђа све потребно, а нарочито оне мере које иду у прилог што лепшем изгледу колоније. МОГУЋНОСТ ОСНИВАЊА БАШТЕНСКИХ КОЛОНИЈА КОД НАС И НАЧИН КОЈИ ТРЕБА У НАШЕМ СЛУЧАЈУ ПРИМЕНИГИ Одмах у почетку потребно је подвући да су прилике за ширење баштенског покрета и код нас зреле. Великоварошке невоље и у Београду почињу се у јачој мери манифестовати, оне дакле већ постоје, а сваким даном биће их све више и више. Туберкулоза и друге сличне социјалне болести налазе ту ве)ма широко поље за своје разорно дејство. Ово тим пре .јер је код нас варошки сталеж, с обзиром н? орекло, једна релативно- млада друштвена формација, те благодарећи нагло промењеним животним условима у оеколо-

шком погледу, а с тим у вези и смањене отпорности, изложена је многобројним жртвама и губитцима. Ова нагла промена значи за људски организам исто што и пресађивање биљке без аклиматизације из једног краја у други, где владају сасвим различите климатолошке и уопште вегетационе прилике. У новој средини биљка, ако јој се не укаже специјална нега, прво време једва животари да би ускоро сасвим и угинула. Код варошана у нашем случају исто тако услед нагле промене животних услова, катастрофе су чешће само што се оне не по.јављују одмах код првог поколења, већ обично код другог, трећег и т. д. тако да се градски друштвени редови све више и више проређују. Јасно .је да из овога резултира релативно много бржа него под обичним условима сталешка дегенерација. која је тим подмуклија јер је маскирана сталним приливом сеоског становништва у варош. Отуда постоји код наше варошке друштвене формације, и ако младе, још јача чежња за природом и парчетом земље. него код западних народа Ова! нагон, и ако природан, није тако уочљив, јер је прикривен и латентан. Али као што је већ изложено, тим већи су разлози да му се удовољи. Претпоставља се да оснивање баштенских колонија не би код нас у толикој мери просперирало, као што би то иначе могло

бити, јер установе ове врсте не одговарају културном нивоу, васпитању, па чак ни менталитету нашег варошког сталежа. У овој претпоставци има донекле и истине. Само што то не могу бити разлози да се не отпочне са ширењем овог покрета. То су све особине на ко.је се може утицати, па према томе и мењати, као што и нужда закон мења. Али баш с обзиром на ове особине потребна је двострука обазривост при избору начина за оснивање баштенских колонија код нас. За разлику од иностранства, начин о коме је реч треба прилагодити специфично нашим приликама и узети у обзир све локалне околности које могу бити од утицаја. У овом случају успех је осигуран, јер најзад и главни услов, потреба је ту. Најидеалнији принцип оснивања ових колонија је путем удружења Сд\*о што код нас

удруживање не би се дало са успехом применити, бар не у прво време. Ја мислим да од Општине треба да потекне иници.јатива и она да узме све у своје руке барем у почетку, да се покрет не би профанисао, као што то обично бива. Могуће да је у прво време потребно и нешто јаче фаворизирање од стране Општине да би се доцније, кад се покрет развије, ово фаворизирање свело на најнужнију меру. Оно је у осталом сасвим оправдано када је у питању једна социјална акција ове врсте. Тако се радило и на страни. Што се тиче техничке реализације, ми имамо велике могућности у том погледу и ствар је, с те стране посматрана, невероватно лако изводљива.. Нарочито примена спретног поступка унапред обезбеђује успех. Тако, на пример, Општина треба да под извесним условима уступи за ову циљ један комплекс од 2—4 хектара. Ово уступање би важило на десет или више година. Изабрано земљиште да буде ближе воде и у саобоаћајном погледу приступачно, па макар негато и удаљеније на перифери.ји. Не мари ако је терен нераван, а површина неправилног облика. Ако је терен за сада још и потпуно неискоришћен — ледина, а према генералном плану резервисан за зелени појас, односно пошумљавање — ствар ће бити још перфект-