Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 213

виђено, јер услед релативне краткоће закупног времена, садња крупног воћа била би донекле искључена, те би колонистима потребну хладовину само ово дрвеће пружило>. Поред ове обавезе која у ствари претставља једну пријатну дужност, закупац би морао у својој баштици одржавати примерну чистоћу и тако је обрађивати да она допринесе естетичном изгледу целе колоније. То је у осталом и у његовом интересу. Што се тиче утрошене воде, она би се плаћала паушално, т.ј. цео износ би се поделио на равне делове између колониста. Оваква расподела терета би давала потстрека мање марљивим колонистима да добро заливају своје и општинско растиње. Вода би се пак имала продавати по знатно сниженим ценама, јер поред чисте рачунице, Општина не би смела никад да заборави на соци.јални значај целог овог потхвата.

Осим тога Општина би могла продавати колонистима по режијској цени коштања или са малом зарадом потребан расад и стајско ђубре из својих расадника, односно возног парка. И овде долази у обзир близина општинског расадника из које проистичу и многа друга преимућства. Тако на пр. Општина би могла да даје на послугу колонистима и потребан алат. Свако помагање колониста од стране Општине, које није скопчано са специјалним издатцима, било би на свом месту. У погледу административне организације и контроле овог покрета, не би били потребни никакви трошкови осим нешто мало писаћег материјала, јер Отсек за паркове и пошумљавање у стању је да прими овај посао на себе, и да га одмах приведе у дело. Пожељно би било да у редовима колониста буду заступљени сви сталежи варошког становништва без разлике, а првенствено оне породице које немају својих башта и дворишта, а обдарене су многобројном децом. Прва колонија могла би бити резервисана искључиво за општинске службенике и чиновнике свих категорија. Овакав поступак био би донекле правдан и.околношћу што би Општина могла на овај начин имати и применити већу контролу над колонистима. То је, међутим, с обзиром да .је покрет код нас још непознат

и да би оснивање ове колоније био први покушај у том правцу, од велике важности за успех баштенске идеологије. Доцније би се он знатно раширио, те би примеру Београдске Општине следовале и друге самоуправе у земљи, а и држава би код својих службеника, специјално код великих својих предузећа потпомагала оснивање ових колонија. Нарочити значај би оне имале код железничког особља, где у примитивним облицима и у малим размерама нешто- слично већ постоји, даље код монополскх установа и свуда тамо где је радном свету, услед природе њиховог нездравог занимања, потребно дати могућности да обрађује парче земље и тако у форми споредног — комплиментарног занимања, дође у поновни додир са природом. У војсци на пр. постоје т. зв. пуковске баште, које поред материјалног имају и свој васпитни значај. У грађанству, међутим, по-

стоје много веће могућности да се баштенски рад организује, па ипак досада није код нлс ништа колективно предузето у том смислу. У цифрама резимирано долази се до следећег закључка: Општина би од ових 2 хек. свога земљишта имала бруто прихода 198.000.— дин. Кад се од овог одузме инвестиција за оснивање колоније 48.800,— дин. смањена са износом инвестиција коју би иначе општина по генералном плану имала да учини за пошумљавање (15.360.—- дин.) а повећана трошковима око надзора и администрације колоније (15 год. по 200.— дин.) долази се до чистог прихода. Аритметички изражено то би изгледало овако: 198.000.— (48.800.— 15.300.—) — 15 X 200 == 161.560 нерачунајући прн том амортизацију, интерес на интерес и др. што би у овом случају још више ишло у прилог Општине. Али опет да нагласимо да су ове цифре у ствари безначајне у сравњењу са социјалним бољитком који из свега овога произлази. Сличан поступак дао- би се применити и на осталим општинским земљиштима која по генералном плану улазе у састав заштитног појаса, а која ће иначе засада и још за дуго време остати апсолутно неискоришћена. Тако уместо расхода од 7.680.— дин. Општина би имала чистог прихода 80.780.—