Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 247

града, изграђивању његовог новог градског типа и новог социјалног живота Ове слике делују на гледаоца, као кратко затишје пред којим се ипак предосећа нова велика бура. која ће поновно замрачити мирни и нормални живот. И ако није лишена војиичког елемента,- у овом је погледу нарочито карактеристична слика Београда (Март Вил) на којој се истиче нова градска подела (8-српски град, 11-немачки град), нова градска утврђења, зидине, бастиони. Слика приказује Београд с копнене стране. Исто је тако веома значајна друга слика Београда из тог доба, на којој се на врло очигледан начин види распростирање Београда уз дунавску обалу. Над многобројиим крововима Београда уздижу се високи турски минарети, од којих данас, као и од читавог тадашњег изгледа Београда, једва да је остао какав споменик. Од слика Београда из друге половине ХУШ века ванредно је значајна једна слика из доба освојења Београда под Лаудоном, која, као да је хтела обухватити све безбројне моменте из доба те велике борбе, и више личи на неки говорљиви дневник, него на сдику, која обично фиксира извесне одређе-

На слици се види сам велики јунак, један од највећих светских војсковоађ. Број 1) Приказује Евгенија Савојског, 2) град Београд, 3) Доњи град, 4) Турско гробље, 5) Табор царске војске, 6) Картје Евгенија Савсјског, 7) Турску навалу и бегство, 8) Турски табор, 9) Табор великог везира, 10) Турске батерије, 11) Турску и татарску кавалерију, 12) Мост на Дуназу, 13) Мост на Сави.

Евгеније Савојски осваја Београд од Турака 1717 г.

Како су већином старе слике и планове Београда радили инжињери, официри и уметници, који су се налазили у војсци разних освајача, они га сасвим природно највише и показују у доба ратова. Мирни изглед Београда: без ратног дима, без убојног оружја, војника, јуриша — тешко је наћи, па ипак ту и тамо видимо по коју слику, која приказује Београд без ратних ужаса. Воћина се тих слика односи на разне путописе путника, ко је је Београд привлачио својом лепотом и својом егзотиком, или који су случајио путовали кроз Беогргд на свом путу за балканске и источне земље, — или на онај период

Изглед Београда у првој половини XVIII века након освојења под Е. Савојским времена, који је следио после 1717 године до 1739 и био више мање посвећен конструктивном раду на подизању и учвршћивању Бео-

не моменте. Уз портре барона Лаудона, Јосипа II и Кобурга, на слици се виде и безбројне регименте немачке војске, пешадије и коњице, рекогносцирање терена, главни табор, војске, турски заробљеници, српски део града у пламену, турске шајке, немачко војно залеђе, пир војника, кувара и маркетанткиња... Уз ову се слику истичу још две врло занимљиве слике из истог доба, које престављају улаз немачке војске у град, бегство турака и предају кључева старе тврђаве барону Лаудову. Под крај XVIII века опет видимо некодико слика Београда, које нам га приказују у кратком мирном периоду његовог живота. На слици, изданој у Бриселу 1789, означени су главни делови града и околине: а) тврђава или замак, б) Водени град (Васерштат), ц) српски град, д) шанац принца Евгенија Савојског, е) пашин конак, ф) Доњи град, к) Ду-

Лаудон осваја Београд од Турака 1789 год.