Општинске новине

ареглед за фебруар 1932 год.

Музичка хроника: Проф. Петар Ј. Крстић Музинки Музички, управо концертни живот у Београду био је у фебруару знатно живљи од претходних месеца у овој сезони. Томе је знатно допринело отварање нове велике дворане Коларчевог народног университета. * * * Француски уметници: Бреншвиг, виолиниста, Ивлен, виолончелиста уз суделовање г-ђе Ивлен пијанискиње приредили су Ј. фебруара друго камермузичко вече у дворани „Друштва пријатеља Француске". То вече је и по саставу програма и по извођењу знатно отскакало од првог вечера, и у дворани је владало сасвим друго расположење. Програм је био посвећен поглавито класичним француским камерним композицијама из 18 века за виолину и чело. Челиста Ивлен је са много полета и осећања извео Бокеринијеву сонату за чело, која носи одлике музичког рококо стила и украшена је виртуозним бравурама, ко.је је Ивлен заиста бравурно и извео. Виолиниста Бреншвиг је стилски отсвирао виолинску сонату старога мајстора Лејеа, а затим ритмички и темпераментно је извео фурлану од Муреа у преради Дандлоа и Капричо од Родеа у преради Тибоа. Концерт је завршен свитом од Бревала, коју је извео Ивлен, и трима старинским комадима за виолину у преради Дандлоа и Крајзлера, које је отсвирао Бреншвиг. На клавиру је и овога пута пратила поуздано г-ђа Ивлен. Друго камермузичко француско вече успело је у сваком погледу и било је одлично посећено. * * * 11рофесор клавира на консерваториуму у Женеви Џон Обер, који је сво.јим прошлогодишњим концертом у Београду оставио леп утисак у музикалним круговима, приредио је 3. фебруара концерт у Уметничком павиљону „Цвијете Зузорић". Обер је и ове године имао леп успех, јер је солидан уметник на своме инструменту, уметник високе музичке и опште културе, о чему сведочи састав његовог програма и уметничко извођење истог.

Обер је извео Бахову токату и фугу у де-молу, на академски начин. Шубертовој великој фантазији опус 15 по теми песме „Путник", дао је израз и акценте, који јој са музичко-естетског гледишта одговарају у пуној мери. Шуманове „Дечје сцене" умео је уметник да стилизује ванредно поетски и свакој да даде нарочити израз. Од модерних композитора извео је Обер: Шабриеја, Равела, Гранадоса и Албеница, свакога заступљеног са једном карактеристичном игром. Концерт је завршио Мефистофеловим валцером од Листа, у коме је приказао своју солидну и чисту технику, као и санжан тон. * * * Својим првим концертом у овој сезони 4. фебруара, Београдска филхармонија је отворила велику дворану новосаграђеног Коларчевог народног университета, коју је пројектовао г. Петар С. Бајаловић, професор университета у Београду. Као солиста суделовала је оперска првакиња Ксенија Роговска-Христић. Филхармоничари су под управом свога диригента Стевана К. Христића у првом делу концерга извели симфонијску поему Вићеслава Новака „На Татри", у којој овај највећи живи чешки композитор црта природу на Татри, затим Барановићев „Симфонијски скерцо", живу и темпераментну композицију, одлично инструментирану. Ксенија РоговскаХристић певала је из Христићеве опере „Сутон" арију „Карај ме мајко" и Милојевнћеву песму „Песма ветра са мора" по француским стиховима у инструментацији Крешимира Барановића. Пратња оркестра је местимице била и сувише звучна, те је звучан и продоран орган Роговске-Христић поклапала. У другом делу програма била је изведена свита из балета „Охридска легенда" од Ст. К. Христића, у националном стилу, са карактеристичним ритмима нашега југа. Последња тачка је била „Шпански капричо" од Римског-Корсакова, духовита и ефектна музика виртуозно инструментирана. * * * Чешки виолиниста Ваша Пшихода, виртуоз светскога гласа, концертирао је 8 фе*