Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 277

да, него да се задрже само на онима, која имају више од 50 радника, или су са примењеном' машинском техником. За сва остала предузећа, усвојити систем радничких подинспектора. Средња и већа предузећа имају радничког повереника, изабраног из средине његових радника! Ти повереници одговарају за своју радионицу. Они би имали да извештавају инспекцију рада о свима неуредностима предузећа и захтевају интервенцију државних инспектора или радничких подинспектора. Да би се обезбедили од власника предузећа, треба им законом осигурати неку зрсту имунитета. Из средине радништва сваке области изабрати са мандатом .за једну годину дана три отресита радника, који ће са специјалним хонораром стално инспицирати 1 ) мање радионице и о томе подносити образложене реферате шефу инспекцнје рада. Само тако моћи ће се благовремено да спречи, поправи и измени све што је потребно. Прикривање правог стања и улепшавање његово само уочи полугодишњег доласка инспектора рада биће онемогућено, и заштита основних услова рада спровешће се реално и правилно! Инспекције рада морају бити потпуно самоуправне, са законом загарантованом независношћу, али им не дати право да онако виспрено процењују тежину садашње економске ситуације, и да њоме правдају, што су њихова, одиста тачна и добра, ако не и довољна запажања, остала без ефекта! Још би се једна чисто принципијелна замерка могла да учини ако не инспекцији рада, оно бар закону о државној инспекцији рада. Од врховног су државног надзора над радом у предузећима и радничког осигурања изузети још и дан дањи: пољопривредни радници, рударски, саобраћајни и нижи самоуправни службеници, а тиме је око пола милиона радника изузето из компетенције државних инспекција рада, и остављено на милост немилосрдној експлоатацији!. . . . * У Енглеској, земљи конзерватизма, постоји засебно министарство за неупослене раднике, министарство коме је главна дужност да изналази начине и путеве за сузбијање незапослености. И ако су нас годинама учили, да је Енглеска земља традиција и конзерватизма, ипак она предњачи у радничком осигурању; а радничко осигурање, које само индиректно интересује друге класе, најбољи је критеријум за оцену висине културе и цивилизације једне државе. Због недовољне асанације, живот је за целу друштвену заједницу неугодан, неестетичан и у сталној опасности од епидемија; исхрана је нешто заједничко, што дира интересе 90% грађана, и зато је апро-

визациони проблем општег карактера; станбено питање, иако нешто уже по обиму од ова два, ипак тангира живот свих економски малих људи а не само радника — дотле питање радничког осигурања непосредно интересује само раднике. И кад се у Енглеској и у целом културном свету толика пажња посвећује њему значи, да оно игра судбоносну улогу у животу модерних друштава. Обично се говори да ми немамо ни радничКог питања, а камо ли његовог најопаснијег сателита — радничке незапослености! Колико је тачан први изговор то смо видели кад смо навели статистичке цифре о броју радника, којима смо доказали, да радничка класа претставља једну петину од становништва Југославије. Са незапосленошћу стоји ствар исто тако. У 1931 г. према подацима, које смо прикупили и проверили било је 190.000 незапослених радника и близу 95.000 пољопривредних надничара. Са члановима њихових породица број се тих очајника без хране, без стана и рада, пење на најмање 700—800.000 душа! На територији Загребачке радничке коморе жртва су незапослености 38% од свих радника, а код појединих струка стање је још очајније. Кожарски радници запослени су само са 50%, грађевинарски 40,3%, а код металских радника нормално је запослено само 10,5%! итд. Анкетом су утврђена слична стања и у свима осталим областима радничких комора. Н.пр. на подручју сарајевске коморе проценат незапослених у столарској, металској, обућарској, кројачкој, грађевинарској, фарбарској и осталим струкама пребацио је 50% још крајем 1931 год. Регистровање незапослених — а оно никада не може да утврди ни 50% случајева — дало је у јануару 1932 год.: у градовима Савске бановине 30.000 отално незапослених радника, у подручју Сарајевске радничке коморе 33.500, Сплитске коморе 6.000, Београдске коморе 26.000; а на територији Новосадске радничке коморе фаланга незапослених је прешла огромни број од — 80.000 радника! Словеначка, као индустријски најразвијенији крај наше државе, такође се злопати са незапосленошћу својих индустријских радника. Н.пр. стакларска индустрија, у којој данас (априла 1932 године) нема запосленог ни једног радника, избацила је за последње две године хиљаде радника на улицу. Једна колонија стакларских радника (преко хиљаду) животари, у беспослици већ прека два месеца, трошећи и последњу лепту своје злехуде уштеђевине, остављена сама себи и својој судбини, без икаквог ослонца околине!... Ми смо у нашој студији о апровизационом проблему доказали, да један огроман део наших грађана месецима и годинама