Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 285

вреда је остала била у главном на жени. Све већа оскудица у срествима за исхрану била је логична последица овога стања. Прекоокеанске земље, а нарочито Северна и Јужна Америка користе и ову ситуацију. Све већи комплекси дотле необрађиване земље бацају се под аграрну културу. Са тих проширених површина Америка из године у годину шаље своје производе Европи — да би и на тај начин извлачила из ње њена стара акумулисана богаства. У колико је европска привреда у току рата из дана у дан падала у све тежи поремећај, у толико је привредни значај прекоокеанских земаља, а нарочито обеју Америка, растао. У производњи жита престиж Америке над Европом био је огроман, у толико више, што је већ у току првих година рата Русија, стара житница Европе, била избачена из колосека и престала да врши .своју стару улогу хранитељице Европе. И што су већ раније индустриске државе као што је Енглеска и Немачка, развијајући се у огромне фабричке радионице и увлачећи у градске и индустриске привредне центре у све већој мери и своје сеоско становништво, неспособне биле, да се прехране са земљишта метрополе без увоза из иноземства. У 9 индустриских држава (Енглеска. Француска, Немачка, Швајцарска, Данска, Шведска, Норвешка, Холандија, Белгија) било је у милионима становништва године 1871: на селу 70,3, у градовима 48,7; 1921. године: на селу 63,8, у градовима 105,6. Док је сеоско дакле пало за око 7 милиона, градско становништво је повећано са 57 милиона. Таква привредна и социјална структура ових земаља наметала је у све већој мери увоз срестава за исхрану из иноземства. Прекоокеанске земље замениле су дакле Русију и постале европски лиферант хране. После рата несташица срестава за исхрану у европским државама појачана је још у већој мери и тиме, јер је услед дуге блокаде за време рата око 100 милиона људи у Немачкој и бившој Аустро-Угарској, буквално било изгладнило. Извоз из прекоокеанских земаља, разумљиво јб, да је морао бити још и појачан. Заостајање ебропсће и заблађи&ање прекоокеанске прибреде Лудим ратним упропашћивањем материјалних добара у зараћеним европским државама; све већим поруџбинама не само ратних него и других производа за подмирење не само војних потреба зараћених држава, него и потреба њиховог цивилног становништва; све већим одливом новца из Европе у прекоокеанске, а нарочито америчке државе; и најзад све већим падањем европских држава у новчана задужења Сједи-

њеним Америчким државама — стари односи привредних, политичких, трговачких и новчаних снага, који су били у одсудној превази на страни европских држава, нагло су поремећени на њихову штету. Поред Сједињених Америчких Држава у току рата и иза светског рата на рачун европских држава дигле су се и друге прекоокеанске земље као Канада, Аустралија, Азија и у њој нарочито Јапан. Затим су огромне, нарочито енглеске, нолоније у току рата окуражене сазнањем, да против снага, које су их држале у покорности, може да се ратује,— и тиме, што су и колонијалне трупе учествовале у великоме рату — допринело је, да оне осете да је дошло време, да и оне из рата извуку што веће користи за своју привредну и политичку самосталност: политичку, да се еманципују у потпуно независне националне државе, и привредну: да се отресу свевласти странога капитала и дигну своју властиту националну привреду. Прва последица светскога рата била је дакле та: а) да крупне капиталистичке европске државе изгубе свој доминирајући привредни трговачки и банкарски положај у свету, и б) да је расклиматана њихова колонијална власт, буђењем читавих нових светова. На штету европских капиталистичких држава никле су у току рата нове озбиљне и врло опасне конкурентске снаге. Те снаге пуне исполинског нагона да се даље развију изазвале су поремећај старога привреднога реда и поремећаји у привредном животу, које сусрећемо у све већој мери иза рата последица су тих померања. Ти поремећаји су у толико очитији, кад се има у виду да је у Европи у току рата што изгинулих, што у повећаном броју помрлих и мање рођених наступио губитак од округло 35 милиона душа; да је као последица рата на све стране владала пустош, голотиња и глад и да је требало за преостали бро.ј европског становништва да напрегне највеће напоре па да би после страховитих ратних рушевина, колико толико повратили изгубљено своје благостање. У место повећанога рада за све преостале настала је неупосленост и безглавост — због поремећености у привредним односима, који су утврђени били пре рата. Неколики подаци осветлиће ове наступеле поремећаје. Енглеска је н. пр. производила милиона тона: 1913. год. 1929 год. жељеза 10.425 7.701 угља 292.043 260.838 алуминиума 10 8.2 Текстилних производа из Енглеске је извезено у милионима јарда;