Општинске новине
ОПШТИНСКЕНОВИНЕ
Стр. 315
Ове пропорције, које не исцрпљују износе свеукупне потрошње, јер не обухватају све врсте животних намирница: хлеб и још неке, — уочљиве су за сазнање жалосне истине о нашој градској исхрани. Падање потрошње од 100 на 74,89% за шест година и сувише је трагично, да би се могло објашњавати само социјално-економским тешкоћама, или, само комунално - апровизационим недостатцима. Овако зле последице наше исхране могле су се родити само у крилу дубљих и комбинованих узрока: сталног релативног слабљења београдске индустрије и трговине; дуготрајног одсуства сваке интервенције; упорнога отклањања сваке комунално- апровизационе политике... Само један баналан пример може нам о овоме већ доста рећи. Половином фебруара о. г. плаћало се на Цветном тргу за килограм црне роткве по 3 динара, а на марвеној пијаци килограм живе јагњетине по 6 динара! Разуме се да су месари продавали ту јагњећу деликатесу у фебруару по 14—16 динара, и са продатом кожцом узимали дупло више но што су издавали. У марту о. г. већ смо плаћали црни лук по 5 дин. за килограм, а у исто време смо могли маст добити по 10 дин. кило. У почетку априла добијамо јаја по 18 комада за 10 динара, а кромпир плаћамо по 3—3.50 дин. за кило. Штета од недостатка комуналне апровизације на нашим пијацама не може се већ очигледније илустровати. III Потрошња животних намирница у годишњој исхрани Загреба била је у следећим размерама: Таб ела бр. 2.
Потрошња за три последње год. у Загребу
1929. год.
1930. год. 1
1931. год.
килогрзма, комада и
литара
1. Поврће ....
кгр.
8,694.416
9,062.416
16,497.063
2. Гљиве. . . , .
9.650
16.645
5.545
3. Воће .....
и
6,244.987
7,993.213
10,622.981
4. Млека .....
. лит.
15,290.550
16,766.000
12,521.950
5. Млечни произв. .
. кгр.
781.144
617.690
1,565.852
6. Живина заклана.
65.911
360.760
1,943.929
7. „ жива, .
. ком.
286.154
261.366
136.990
8. Јаја
4,003.440
3,043.280
4,625.950
9. Рибе .....
175.867
115.271
272.515
10. Дивљачи ....
295
15.264
25.139
11. Меса
—
3,492.357
4,993.275
| 35,552.414
41,744.262
53,211.189
Ма да немамо обилних података о свеукупној потрошњи Загреба — као што их
имамо за Београд — ипак можемо видети кретање загребачке исхране код именованих врста које су снабдевене статистичким податцима. Ове познате врсте и количине биле су у последњој, према претпоследњој години, веће за 27,46%. Искључујући пак месо, чија је потрошња непозната за 1929 годину, кретала је се потрошња осталих врста животних намирница са познатим количинама овако: 1929 год. као 100%; 1930 год. као 107.59°/о; 1931 год. као 126.05%. Велика је штета што немамо података о бројном стању становништва у првим двема годинама, и што нам је уопште непозната размера потрошње хлеба, масти и колонијалне робе, да бисмо могли на подлози калорија прецизном научном методом процењивати реалну исхрану Загреба. Надати је се да ће се за ову текућу годину такви податци ипак створити, те код будућих публикација пружати поуздана средства о томе. Намеће се једно питање: одкуда је наступила ова велика позитивна промена код исхране Загреба у последњој према претходној години! Јер, чињеница је, изван сваке сумње је, да Загреб није могао за ту годину порасти у одговарајућој мери са бројем својих становника. Ако се за моменат зауставимо само на овој процентној разлици годишње потрошње Загреба, мораћемо се осврнути и на једну врло похвалну комуналну иницијативу његове Општине, започету баш у прошлој години. Загреб је у 1931 год. успоставио једну широку компетенцију за своје Тржишно надзорништво, и, преко те компетенције вршио непрекидну интервенцију на сузбијању високих цена. У своме годишњем извештају за прошлу гсдину Тржишно надзорништво констатује између осталог и ово: „Из свега напред образложеног видљиво је да је градска општина током год. 1931 — мада је понуда живежа била врло повољна — морала интервенисати у правцу спречава-ња подизања цела, а порадила је са нарочитим успехом на снижењу цена хлебу, месу и огревном дрву". Чињеница је, коју неће нико спорити, да је и Загреб био у прошлој години више под ударом кризе но у претпрошлој години. По знато је да је Загреб имао већ у новембру пр. год. преко 20.000 незапослених радника, који су заједно са својим породицама трпели перманентну оскудицу код исхране, а Загреб нема више од 185.581 становника, — па ипак је квантум годишње потрошње повећан за 27.46% номинално. Разуме се, да ефективно повећање потрошње по једноме становнику није 27.46%,