Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

= Стр. 317

је кланица у Београду, онда ћемо добити једну количину од преко 17,000.000 килограма, односно по 28 килограма просечно на свакога од 600.000 стаиовника Букурешта. V ЗНАЧАЈ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ Прошлогодишње одлично искуство, стечено на Загребачкој пијаци животних намирница, треба да буде само један потстрек за даље развијање комуналне иницијативе код опште исхране града. Та похвална иницијатива, треба да иде све до увођења једне апровизационе политике. Јер само сузбијање цека, које у времену општег светског падања цена и не тражи неке инсполинске комуналне напоре, није и неможе да буде једно ефикасно и стварније решење проблема градске исхране. Само једна планска, смишљена, проучена и упорна иницијатива директног или бар индиректног снабдевања може да донесе решење овог најделикатнијег комуналног проблема. Релативност значаја овакве интервенције какву је Загреб имао у прошлој години, огледа се у Београдском примеру потрошње меса у истој 1931 години. На жалост, ми немамо осталих података о потрошњи свих других животних намирница у Београду за 1931 годину. Ту жалосну чињеницу имамо да ставимо на терет једној другој — радосиој чињеници: непостојању и укинућу трошарине за животне намирнипе. Овај статистички губитак од укинуте трошарине ожалостиће, додуше, само по где којег „статистичкога мољца" у Београду, и, тако нимало не изазвати жалост за укинутом трошарином . . . Због тога недостатка ми смо у предњим излагањима упоређивали потрошњу Београда из 1930 г. са потрошњом Загреба из 1931 године. Јер Београд има те последње податке, а Загреб опет ове са познатим бројем својих становника. Међутим, београдска кланица има и надаље све податке о годишњој производњи и потрошњи меса у Београду, па смо овде у стању истраживати један сличан феномен веће прошлогодишње потрошње меса. Тај феномен смо видели код Загреба у свима врстама снажније потрошње, осим млека, а у Београду га налазим код меса.

Број закланих грла у Београду повећао се у прошлој години за 15,70%, а број килограма за 33.82%. Ови вишкови су добивени углавном од свиња и јагањаца. Истоветан је случај, уосталом, и на Загребачкој пијаци, на којој је у прошлој години продато мање но претнрошле године 3020 ком. рогате стоке, а свиња и телади 4.455 комада више. Мада је понуда била укупно 119.124 комада, према 106.022 у 1930 години. Код те понуде, реч је увек о Загребу, била је понуда рогате марве мања од претпрошлогодишње за 4.853 комада, а код свиња и телади већа за 14.189 комада. Табела бр. 4

Потрошња кланичког меса у Београду

Године

, Рогате 1 стоке

Т елади

Свиња

Оваца

Јагњади

Прасади

Укупно грла

3 а к

л а н о

г р л

а у к у п н о

1929 1930 1931

23.145 20.852 22.110

30.744 25.430 26.807

33.204 31.163 53.296

12.639 6.738 12.547

29.397 19.147 43.613

1.513 1.688 6.551

130.642 105.01* 164.924

Укупно:

66.107

82.981

117.663

31.924

92.157

9.752

400.584

Д о б и в

ено килограма мес

1929 1930 1931

4,421.805 1,549.743 3,434.156 3,983.732 1,281.875 3,223.064 4,224.071 1,351.287 5,512.192

133.480 71.160 132.508

310.461 202.211 460.596

15.978 17.826 69.185

9,865.623 8,779.868 11,749.939

Просеч.

х191.048

хбО.408^ Х103.426

Х10.561

30,395.430

Београдски случај повећане прошлогодишње потрошње меса објашњава се двема чињеницама: 1) великим падом цена месу; 2) благотворним утицајем макнуте трошарине уопште . . . Теорија о могућностима повећавања конзума прилагођавањем цена потрошачкој снази становништва, нашла је у овом случају потрошње меса у Београду једну одличну принципијелну потврду. Загребачко искуство то исто показује. У Београду је индиректно интервенисала околност трошаринског укидања и пад цена сам по себи, а у Загребу једна завидна и похвална иницијатива Општине (тржног надзорништва) успела да спречи тенденцију поскупљавања и да обори цене. Резултати су били у оба града добри. Међутим тамо где је изостала свака одлучнија интервенција једнога од побројаних фактора, тамо су и цене остале на старој ви-