Општинске новине

Драгош Димитријевић, хемичар

Литање наше исхране

II Наш хигијенски јеловник не треба сматрати као догму. Реч је о принципу, а не о детаљима. Када се избаце: месната храна, маст, брашнасте прерађевине и алкохолна пића из људске хране, онда се могу по вољи правити многобројне комбинације. Једну од тих претставља и наш јеловник, кога смо пружили читаоцу у последњем броју „Богр. општ. новина". Још једна важна напомена. Једанпут или два пута месечно може се одступити од строгости овог дијеталног јеловника, разуме се у једној благој мери, јер се на пракси утврдило, да су та одступања врло повољно утицала на здравље. Ја лично верујем да је тај повољни утицај ишао више кроз душу човека, који чезне за ранијим начином исхране, него директно кроз пробавне органе. Јер кад је нешто шкодљиво — шкодљиво је и у малој и у великој количини. Опасност се разликује само по степену, а не по суштини. Много нас је варошкцх становника, који смо са незавидним успехом рушили свој живот по четрдесет и педесет година, па би хтели да се двомесечном дијетом спасемо од свих злих последица педесетогодишње злоупотребе живота и систематског тровања организма неправилном исхраном. То је заблуда коју хитамо да одмах исправимо и подвучемо. Ако се жели дуг и здрав живот, вечита младост и лепота не може се наше упуство сматрати као проста рецептура, по којој треба узимати лек неколико недеља, па опет наставити са исхрамбеним оргијама и старим начином живота„ У најбољем случају тиме би се постигао одмор пробавних органа, користан али још не и регенеративан. За нов живот мора се храбро раскрстити са старим животоМ:, застарелим начином исхране и прићи целога свог живота, а не тренутно, строгој хигијенској нези организма и рационалном начину исхране. Шта су са физиолошког гледишта старост и ружноћа? Лабавост свих мишића, успоренији промет радова, смањена асимилација хране, збрчканост коже, тромост пробавних органа, закречавање крвних судова. Кад утврдимо откуд ови појави наступају моћи ћемо да нађемо и лек противу старења и ружноће. Сви побројани симптоми старости, и оне природне, и оне превремене, долазе услед

рђавог функционисања секреторних жљезда, које стварају и луче хормоне у крв, а на овим хормонима почива цео човечији живот. Од разумне исхране нашег тела зависи рад секреторних жљезда, а те жљезде са унутрашњим лучењем дају нашој крви хормоне. Код кога нема довољно хормона значи да су ослабиле функције секреторних жљезда, и ту одмах наступа општа слабост организма, често сексуална неврастенија, а неизбежно брза немоћ целога тела, старост, проружњавање као неминовни сателит старости, и — што је најстрашније — кратак век. Д-р Карел, члан Рокфелеровог Института, тврди на основу својих дугогодишњих лабораториских испитивања, да човечији живот има апсолутно све физикалне услове да траје око стопедесет година, а што траје данас просечно 30—35 година крива је ова болесна друштвена организација, у којој једни страдају од гихта што су прекомерно много јели, а други од скорбута што су прекомерно мало јели, а и једни и други зато што су нерационално јели, вршећи тиме систематско самоубиство над својим сопственим телом. Ако се те секреторне жљезде правилно хране и ако правилно врше своје унутрашње лучење — онда организам цвета, старост наступа једним тако слабим темпом, готово једва приметним. Правилно лучење секреторних жљезда зависи од тога како се те жљезде хране, а оне се морају хранити и квантитативно и квалитативно добро. Као што видимо, у крајњој линији њихово храњење и њихово функционисање зависи од правилне исхране, од усисавања само онакве хране, која ће се корисно употребити за обнову, а не самоубилачко рушење тела. Ако се жели да се одржи дуг век, дуга младост и лепота — не вреде ту ништа ни лекови, ни стара вина, ни сексуални стимулатори (типа Јохиндин и Пелиш), ни клинике за лепоту, ни вагони косметика. Све то или ништа не вреди, или вреди за врло кратко време. Само паметном и хигијенском негом и рационалном исхраном тела може се са стопроцентним успехом осигурати дуг век и неокрњена младост, свежина и лепота. Живот човечији мора да буде рационалан у свему: почевши од дијететике душе до дијететике тела. У тој великој хармонији