Општинске новине

Привредна хроника: Д-р Реља АранитовиК Скудоћа у Београду — Индекс цена животних намирница на мало —

Поред опште карактеристике постојећег лошег привредног стања у свету, има и мањих, да их назовемо локалних, узрока, који имају нечега одвојеног, нарочитог, можда и властитог. У осталом, криза, ма како била општа, ма како њени узроци лежали у међународном привредном хаосу, који је наступио после рата, ипак она сваку државу, па скоро и за сваки град, има и своје нијансе узрока. Један међународни правац, једно међународно тумачење кризе не може се усвојити. То не значи да би ми побијали истину која је доказана, а то је, да је криза општа не само за нашу државу, или можда само за Европу, него је, и ми то не можемо побити, уопште светска. Њени су главни узроци општи, међународни. То најбоље и доказују тенденције појединих држава, да се успостави нека међународна сарадња, која би нашла лек овоме хаотичном стању. Лаички би било тумачити један лабиринт проблема, какво је у ствари претерано и незапамћено лоше привредно и социјално стање данашњег друштва, једном можда дефиницијом, тражећи узрок свему томе злу у овој или оној друшгвеној по.јави. То у ствари тумаче многи, то протшведа већина народних изабраника, и препоручују један или други лек. Али, ако се без неограничења проматра привредно и социјално стање које влада у свету, мора се признати, да је оно хаотично из бесконачног броја. ситних и крупних привредних односно социјалних појава који скоро у сваком крају имају други облик. Тако општа криза добива и карктер више мање индивидуални, који их раставља једну од друге. Ту сепаратну, осамљену особину диктује сама привреда, сам човек као покретач привреде. Свака држава, сваки крај, скоро и сваки човек има нечега што га разликује од осталих људи. Његове животне потребе нису потпуно исте са онима његовога суседа, можда и његовог рођеног брата, јер он као биће има своју природу. Из овога се даде лако закључити, да одбрана проти зла, које друштву наноси постојећа привредна депресија, мора бити разноврсна. Против општих феномена, потребно је да и одбрана буде општа. Злу које је специјално задесило једну државу, односно једну варош, треба да парира специјална одбрана те

државе односно вароши. У колико је појединац притиснут више или мање него његов ближњи да ту тежину отклони. Јер је једно тачно; да се привредна криза, и ако је дошла ненадано, против воље свију нас, (проузрокована у главном једним општим злом — ратом и његовим последицама) мора бити одбијана свом силовитошћу целога света. У борби не сме изостати ни један друштвени атом, ни јено њудско биће, које жели да се спасе од бесног замаха привредне неуравнотежености. Привредна делатност Југославије била је врло често прекидана колико међународним толико и домаћим недаћама. Њој је требало више него икада, сталожен, конпетентан и рационалан рад на подизању народне привреде. До тога није дошло у оној мери у којој је земља и народ требао. Зашто? Ми нисмо конпетентни да одговарамо, и овде је бескорисно и испитивати све те узроке. Знамо сви то, да је притисак на нарОдну привреду долазиО': споља и изнутра. Против једног и другог постојала је одбрана. У колико се у њој успело, тешко је оценити у облику једног чланка, нарочито чија тенденција и није да то испитује. Нас овде интересује једно централно питање, а то је: питање скупоће у Београду. Поред осталих законских норми, које су регулисавали питање скупоће, један од најубедљивијих закона бар по његовој намени, је „Закон о сузбијању скупоће животних намирница и несавесне спекулације" од 6 јануара 1922 год., и Правилник о извршењу истсн Згкона од 11 септембра. 1922 године. Закон је дсшао у моменту када је настало ненормално скакање и падање цена робе, чему је, донекле, допринело и нерешено валутно питање земље. Али, оно што се желело постићи гим законом, није се остварило. Његов утицај био је сведен на минимум. Питање цена се донекле регулисавало само од себе. Доласком нове државне управе, којом је, после једног прелазног стања, народ поновно добио право суделовање у државним пословима, питање директног сузбијања скупоће дошло је опет на дневни ред. Министар Социјалне политике израдио је „Предлог закона о сузбијању скупоће животних намирница" који је поднет народном претставништву .