Општинске новине

ОПШТИНСКЕ новиНЕ

Стр. 397

случју потребе, те цене максимира. Ми би ишли тако далеко, да би препоручили, да се максимирање цеиа врши стално за иззестан број артикала. То максимирање, с обзиром на сам производ, могло би се вршити, недељно, двонедељно односно месечно, како се то и ради по неким градовима. Одбор, поред тога,треба да буде тумач потрошачу о стандарду живота у Београду, као и привреднику о куповној моћи потрошача. То је та невидљива, али најважнија спона између једних и других, која би по нашем уверењу, много помогла, да се психичко раоположење Београдског житељства подигне. И без свега овога, крајње је време да потрошача у Београду неко заштити. Он је данас препуштен самоме себи, односно препродаваоцу. Да трговци и занатлије, поред слободне конкуренције, која једина регулише цене (ово и јест прави и најефикаснији ре-

гулатор, али у нормалним приликама; док у моментима кризе, тај је регулатор знатно ослабљен) могу често да намећу цене које конвенирају само њима -— то знамо сви! То не раде сви трговци, нити све занатлије, те би у ствари и они били заштићени против несавесне спекулације, која је врло честа појава. Ту заштиту потрошача, дужна је да даде у првом реду Општина, која је њихова првенствена комунална заједница. У разним случајевима, Општина то и чини, разним начинима, али је потребно да се тај рад сконцентрише и систематски свршава. О томе је било и раније говора, али на жалост, до данас по томе није много учињено. Ако се Предлог закона о сузбијању скупоће прими, затећи ће Београд неприправан за његово извршење. Стога мислимо да би организовању тога рада требало већ :ада приступити.