Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 425

Дали се с.мемо поуздати у бројке, које су добијене иомоћу прегледа мртваца по нестручним лидима што је случај у претежном броју смрти, то је друго питање, у које уопште нећемо детаљније улазити. Свакако бројке, које су на такав начнн добијене не ггоказују пораст туберкулозе већ напротив: извесно, ма да не велико смањивање. Смртност од туберкулозе морамо сматрати веома високом. У сврху поређења са осталим земљама рачунамо број смртних случајева на 10.000 становника и за 1929 годину видимо да износи око 29 и да се по том броју свакако налазимо међу државама са највећим бројем туберкулозних. У европским државама најмању смртност од туберкулозе показује Данска, која је те године имала свега .7.4 смрти на 10.000 становника. У смртности туберкулозе надмашујемо минимум скоро четири пута. Прилично дугачак је још пут који морамо да пређемо у погледу смртносги од туберкулозе, па да се приближимо земљама на Западу, које су у томе већ далеко измакле. На смртност од дегенеративних болести не можемо се осврнути, пошто се не можемо поуздати у податке о тачности дијагнозе за те болести. Пошто у великом броју дијагноза болести није утврђена по стручним лицима, то је сасвим несигурно узимати бројеве тако добивене за ма каква испитивања, а нарочито не кад су у питању болести као рак или њему сличне. Прелазимо дакле на смртност одојчади (како зовемо смртност деце у првој години, а рачунамо је на 100 живорођених). Минимум у тој смртности у Европи показује Норвешка, где је за последње две године била та смртност испод 5, што значи, да је на 100 рођених умирало свега иетеро њих у првој години. У Европи између земаља за којеимамо податке, највећу смртност показује Румунија. Ту умире од 20—21 дете у првој години на 100 рођених у току последњих година.. Између осталих држава словенске земље у том погледу стоје најгоре и близу Румуније. Југославија не отступа од осталих словенских земаља: Украјине, Чешке и Бугарске. Код нас умире око 17 деце у првој години живота од сваких 100 живорођених. Између појединих предела наше државе постоје велике разлике. Најгоре у том погледу сто.ји Војводина са смртношћу одојчади од 23% у годинама 1926-1927. Иза ње долази Хрватска-Славонија, где умире 18 деце у првој години од 100 рбђених. Далмација је мало боља, тамо достиже смртност 15%. Северна Србија и Словенија од прилике једнако стоје: ту умире 12—13% живорођене деце у првој години. Босна а још више Црна Гора показују најмању смртност: 11 односно 10%. Свакога ко само донекле познаје прилике под којим се код нас одгајају деца морају

зачудити ови бројеви. Очекивали бисмо их сигурно веће за Југославију као целину, а у порођењу са осталим земљама. Поред тога зачуђује још огромна смртност одојчади у ВојводиЉ, где у главном нису толико раширени они најпознатији чиниоци, који обично ту смртност повећавају. Шта више, баш у пределима за које смо пронашли мању смртност, они су у већој мери присутни. Висока смртност одојчади у Војводини, чије узроке не можемо са сигурношћу прозрети и навести, толико је занимљива, да би те узроке свакако требало детаљније испитати. Из свега што смо до сада рекли видимо, да су Војводина и Хрватска они предели који стоје најгоре у здравственом погледу, како то видимо и закључујемо из интензитета смртности. Испитивање обољевања нам1 показује многе ствари које су важне за процену здравља једног дела становништва. Располажемо у ту сврху податцима о обољевању од акутних заразних болести. При упоређењу тих болести са другим земљама морамо одмах нагласити, да код нас постоје извесне болести, којих у западним земљама нема, и обратно. Тако је на пример пегавац у западном свету скоро сасвим непознат, а ми га годишње имамо по 100—140 случајева у пределима БоснеХерцеговине и Јужне Србије. Поред тога имамо неколико случајева губе, које исто тако у Европи нема, а ми имамо сада у евиденцији 36 случајев,а. Од болести са којом Енглеска и Сев. Америка још увек имају доста посла, — а то су велике богиње — ми смо поштеђени. Од 1928 године до данас имали смо свега један случај и то једног досељеника из Румуније, који је к нама дошао већ у зараженом стању. Када знамо да је број обољења од вел. богиња прве три године после рата износио преко 11.000, онда је то једна појава у нашој земљи која нас мора веселити, а коју треба приписати свакако успешном и строгом вршењу калемљења против великих богиња. Између осталих акутних заразних болести три су најважније, јер њихова. појава нарочито ставља у опасност здравље великог дела нашега нгрода. Те су болести: цревни тифус, скрлет и гушобоља. Скрлет је до сада био од акутних заразних болеети наша највећа напаст, обољења и смрти од те болести стално је било највише, тако је скрлет, проузроковао на пример 1928 године преко 23.000 обољења. У 1931 години шар.лах је први пут своје место уступио другој болести и то због свога опадања које је започело одмах после 1928 године. После скрлети гушобоља је заузела 1931 године прво место и постала тако наша најважнија заразна болест. Гушобоља је се до