Општинске новине

Стр. 432

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

као увод у извођење великог плана за заштиту школске деце. Тражена је неопходна сарадња сваке градске општине са школом и школским лекарима. Почело се најпре са нашом престоницом, са Београдом, који је у доба оснивања прве Школске поликлинике 1924 године, имао четрнаест основних школа са 10.000 деце од шест до дванаест година. Основане три школске поликлинике су прве школске поликлинике уз припомоћ Београдске општине. Прве школске поликлинике основане су у два супротна краја Београда: једна на Западном Врачару у дворишту оеновне школе, а друга у Палилули, такође у дворишту основне школе. И једној и другој поликлиници припадало је по 7 основних школа т.ј. по 5.000 ученика за сваку. У исто време основана је и поликлиника за све средње школе у Београду у којима је у то доба било такође око 10.000 ученика. После 2 године, 1926 године, отворена је и трећа школска поликлиника за основне школе на Смедеревском Ђерму, којој припадају све основне школе у томе крају, рачунајући ту и основну школу на Душановцу и школу из Малог Мокрог Луга. У свакој школској поликлиници ради се по једном утврђеном плану. У свакој ради и пре и после подне по 1 цли 2 лекара интерниста и по 1 стручна школска сестра за све помоћне лекарске послове, која у поликлиници станује и стара се о самој згради, материјалу и реду у њој. Школска поликлиника је смештена у дрвену кућу на два спрата (модел добијен из Немачке на рачун репарација). Кућа се састоји из претсобља, чекаонице, канцеларије, собе за лекарске прегледе, кујне и клозета све на доњем спрату. У интерном одељењу на поликлиникама постоји и мала апотека са најпотребнијим лековима, који се раздају сиромашним ученицима и са најпотребнијим инструментима за мале интервенције и инјекције. Одељење за болести грла, носа и ува има и 5 постеља за оперисану децу. Када се узме у обзир, да сада само у Београду и у његовом рејону има 21 основна школа са 13.000 ученика и 8 средњих школа са скоро истим бројем ученика, међу којима је свакако већи број сиромашног стања, разумљива је потреба школских поликлиника, које могу да им пруже бесплатну лекарску помоћ, многима и лекове, а све њих да имунизира противу великих богиња, шарлаха и дифтерије болести за које медицина располаже ефикасним вакцинама,- И у томе превентивном смислу улога школских поликлиника је од огромне социјалне користи. Заслуга за оснивање школских поликлиника без сумње највише припада г-ђи Д-р Наталији Николајевић, која је од дана оснивања шеф школских поликлиника и сада на челу свију здравствених школских установа у Бео-

граду, радећи увек са огромним пожртвовањем, великим искуством и стручном спремом, неуморно и без амбиција. Школске клинике пружају велику стручну-лекарску и социјалну помоћ школској деци. Помажу болесног ђака, појачавају му организам и побољшавају његово оронуло здравље, и здравој деци помажу да се успешно бране противу болести и оспособе свакога за бољи рад и науку. Њихово васпитно дејство на ђаке у хигијенском и здравственом погледу је огромно, а поред тога и њихови родитељи обилно користе савете школских лекара. Број школских поликлиника треба да је много већи, да их има у свима крајевима Београда где су школе, а нарочито у сиромашним квартовима. Оне би са одељењима за исхрану сиромашних ученика заиста најбоље извршиле свој социјални задатак. Ако не по једна поликлиника за сваку школу, у сваком случају једна поликлиника за 2—3 најближе школе била би неопходна. Ученику, нарочито ученику варошких школа, где обично влада и већа социјална беда, треба пружити више помоћи и за све време његовог школовања осигурати му здравље и способности за живот; пружити му и знање и храну. Многа деца напуштају школовање, јер немају да се обуку и исхране и због сиротиње она су упућена на улицу, или нерад, на погрешке и на злочин. Осигурањем њиховог школовања били би и социјално заштићени. Рад у свима београдским као и осталим школским поликлиникама је подједнак, по једном истом утврђеном плану. Школске поликлинике су схваћене као установе у којима се спроводи у потпуности хигијенска-социјална и здравствена заштита деце из школскога доба то јест од 6 до 18 године. У виду систематских и контролних лекарских прегледа свију ученика као и у амбулантним прегледима, у давању савета за лечење, у виду саветовања са ђачким родитељима и у вршењу превентивних мера противу заразних болести. Од огромне је користи што се на тај начин доводе у контакт са лекаром ђачки родитељи, које лекари обавештавају о нађеном стању здравља њихове деце и дају савете за евентуално лечење или побољшања детињег здравља итд. Овај начин рада обавља се у интерним одељењима школске поликлинике. Поред свакодневних амбулантних прегледа појединих ученика који сами долазе у поликлинику или са својим родитељима, у почетку школске године почне са систематским, индивидуалним лекарским прегледом сваког ученика у свима разредима и у свима школама. Лекарски налаз заједно са мерама висине, тежине, обима грудног коша бележи се у нарочитим листама — ђачки здравствени лист или у књигама, из које сваки лист носи засебан број и име ђака. Исти број се бележи и