Општинске новине

Стр. 440 в

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

новца уливају неповерење. Сасвим је свеједно, да ли њега негде у оптицају има милијарда или две мање или више. Исто онако, како ;у чарапу стане једна, спће и свих пет милијарди. И о:брнуто: кад исчезну разлози за скривање новца, мања сума новца кад уђе у редован неприкривен промет, учесталом цир.кулацијом у стању је да подмири привредне потребе земље. Због општег застоја у пословима и кваре;ња робе разних врста у коју је он раније улазио, новац се данас најрадије држи у — златним шипкама из страха да се не би, ако би ле.жао у житу, кафи, шљивама итд., затим машинама и текстилијама итд. укварио, зарђао, иструлио — и пропао. Фетиш злата је данас зато нарочито повећан. У новије време на златно важење су прешле Мексико, Британска Индија, Персија и Кина. Потражња за златом је и зато огромно скочила, јер ни Енглеска и друге земље, које .'Су привремено укинуле златно важење, у ствари нису престале са прибирањем. злата. Производња злата, међутим, све је скупља због исцрпљености рудних поља и јер се нова поља не проналазе. Из свих тих разлога вредност злата је од 1925 године порасла за округло једну трећину. У том односу, негде више, негде мање, пале су и цене производима. Осцилације вредности злата штетно утичу на привреду, јер ремете утврђене вредности. Снижавање цена производима може да иде до одређене границе, док она не падне испод рентабилитета и не претвори се у суву штету. Али смањивање цена у сваком случају, ако и не падне на немогућ ниво, одузима драж за радовима и утиче на пооштравање привредне кризе. Нормалан привредни ток немогуће је замислити без ■стабилности у ценама, које омогу"ћавају калкулацију на дужи низ времена. Пењање вредности злата доводи до упропашћивања масе дужника, било да су они приватници или државе; јер да би платили одређене суме у злату, ако су раније требали да дадну одређене количине својих производа, они ће сада због повећане вредности злата морати за толико више да дадну свога жита и т. д. и т. д., својих производа од реда. Обриуто: падање вредности злата повећава вредност осталих еопапа. Гест Енглеске са привременим укидањем златног важења и иде за тим, да искључењем злата као подлоге на•ционалне монете умањи потражњу за златом и смањи његову вредност —• како би извршила притисак на државе богате златом, а нарочито Француску и Америку. Цео низ држава, сиромашних златом, има рачуна да Енглеску у оваквом настојању потпомогне. Ипак, сувише су проблематични изгледи због огромне снаге, коју Француска и Америка заједно зрше на новчано тржиште у целоме свету.

Спекулације златом могу дакле да утичу на светску привредну кризу. Али да дође до појевтињавања злата нужно би било пронаћи нове богате златне руднике, као што је то било 40-тих и 90-тих година прошлога столећа у Северној и Јужној Америци . . . Или да се на основу постојећег злата створи једна међународна стабилна валута, која би заменила авеколике постојеће националне валуте, чија стабилност би била један од разлога за ишчезавање постојећег страха од несталности, који је такође један од фактора кризе. Моментана ситуација за нашу земљу на пример је таква, да у саобраћају немамо довољно платежних срестава, зато јер новац мора да има своје одређено златно покриће. Ми немамо златних рудних поља, сем што добивамо незнатне количине злата из топљене наше бакарне руде. Али ми за извоз имамо спремљених златних резерви и жита и стоке и јаја и воћа и дрва и руда и кожа и т. д., која немамо куд у довољној мери да извеземо. А неизвезено све то не преставља стабилну вредност, која може да буде подлога новцу, који хоће да буде стабилан. Код толиких извозних наших артикала ми смо за стабилизацију нашег новца морали да узајмимо у злату милијарду и 800 милиона динара у Француској. Али ни са тим новцем ми немамо доста новца у оптицају. Морали бисмо дакле изнова да позајмљујемо — злато из Француске. Једна тешка околност при тсше мора да се има у виду: позајмљено злато мора се вратити новцем добивеким за артикле, које ми треба да извеземо у иноземство, а које у све мањој мери можемо да извеземо. Јер кад би смо ми били у могућности да нађемо пијаце за наше производе, и то да их нађемо пре свега у Француској, ми тада не би смо ни требали њиховог злата, јер би смо за наше производе добили новац златне вредности. Зато стално пред нама лебди једно крупно, врло крупно питање: како ли ћемо зајмове које дижемо да платимо? ОКО ПУТА ЗА ИЗЛАЗ ИЗ ПРИВРЕДНЕ КРИЗЕ — РАЦИОНАЛИЗАЦИЈА Тражење излаза из привредне кризе спада у најактуелнији савремени задатак. Са разних страна преписују се разни рецепти. Сваки интересент целокупну ситуацију посматра из свог ужег круга и у колико у власти његовој лежи — примењује одмах своје лекове. Тако је дошло дотле, да су за лечење привредне кризе у исто време примењени сви могући лекови. Разумљиво је онда, што је целокупни привредни организам морао да буде узет и што друштвени организам данас личи на лудницу .