Општинске новине

Стр. 470

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

стима. Г. др. Бакса рекао је: „Слет у Прагу не да се замислити без Београда" . . . Наш посланик г. др. Гризогоно такође је примио делегацију и ставио нам на расположење г. Трифковића, чиновника посланства. На великом пријему код претседника Републике г. Масарика у његовом парку, нама је указана част од стране г. претседника Републике, што је нашу делегацију примио са делегацијама Сената и Скупштине. Наша је делегација, у званичној поворци, положила на гроб Незнаног Јунака, венац од белих ружа, са нотписом: „Незнаном јунаку — Општина града Београда". У оквиру соколских свечаности 8 јула спадало је и освећење Спомен-капеле и Костурнице у Јиндриховицама код Карлових Вари, везане успомене на десетогодишњицу владавине Њ. В. Краља. У костурници су смештени посмртни остатци 7.400 Југословена и 189 Руса, жртава светског рата, у аустро-угарском ропству. Овој тужној свечаности присуствовала је делегација Београдске општине, и положила је венац жртвама из рата са натписом: „Јунацима, палим за Краља и Отаџбину — Општина града Београда". Такође смо присуствовали соколским вежбама. Свака тачка програма изведена је на опште задовољство. Наша војска је била дивна и достојанствена. Урнебесан пљесак од две стотине хиљада гледалаца сваког часа ју је поздрављао. Испраћај нашег одреда војника био је више него срдачан. Дефиле сокола, који је извршен пре подне пред претседником Републике, г. Масариком, владом, дипломатским кором, делегацијама и многобројним грађанством био је величанствена смотра словенског соколства. Педесет хиљада сокола и соколица продефиловало је као војник у најбољем реду. Дефиловање је трајало скоро четири часа. Ми смо из Прага понели најбоље утиске и бављење међу браћом Чехо-Словацима остаће нам једна од најмилијих успомена." Из горње изјаве вође делегације г. В. Крстића види се и осећа како тесне и срдачне везе чврсто везују братски ова два главна словенска града, Праг и Београд. Указује нам се прилика да на овом месту укажемо на лепи одзив и старање коју указује Општина града Београда према Соколству и његовим напорима. И да се ми соколи поносимо што је данас на челу Општине београдске један од потпретседника брат Добра Богдановић угледни члан Сокола и старешина Соколског Друштва Београд III, те тако из наших редова улазе врсни чланови на тако

видна места, и дају нам гаранцију да ће се о Соколству и надаље водити рачуна. Јер пред Београдом је велики задатак. Београд, Праг, па опет Београд. На Београду је ред. И сви они који осетише на слету у Прагу шта значи за Чехословаке и Праг овај слет, упиру очи на Београд, да се спрема. Београд има пред собом много соколских проблема. Прво вежбаонице и вежбалишта. Нека то буде узорно, и за углед. Ни једну нову школу неби требало подићи а да нема своје вежбаонице и летњега вежбалишта, а Соколска друштва примиће на себе старање о извођењу соколскога програма. Јер потуцање по нездравим вежбаоницама не би смело даље да се дозволи. А соколане су потребне, јер се само кроз њих постаје прави Соко. И

"Београдски соколи: Погпретседник Београдске општине и старешина соћола Веоград III г. Добра Богданобић са г. Драг. Жибкођићем, пућобнићом

чим се реши питање вежбаоница, односно још и упоредо са њим, изградња великога слетишта. По узору на Праг. Изабрати и уредити земљиште па сваке године дограђивати по мало. То се мора. То су ти народни университети који уче човека да буде човек, а о којима још многи немају потребно знање, и не умеју да их уоче и схвате. Та света места где се учи: братству, љубави, једнакости, здрављу, самодисциплини итд., то су вежбаонице — соколане и слетишта. То се мора имати, да се дадне нараштају а да у њима и садање и будуће генерације челиче своје соколске мишице а хармонизирају своје духове за добро словенства и човечанства. Београд се спрема. 1935 година је близу. Праг је одушевљењем превазишао сва очекивања. Такође и организацијом. Ред је на Београду !