Општинске новине

Инж. Јован И. Обрадовић, виши' саветник Министарства грађевина

Примена Грађевинског Закона на уређење и и зграђивање Београда

I Прошле године обнародован је Грађевински закон, ко.ји као општи важи за целу земљу. О овом закону било је већ говора у нашем одличном часопису „Београдским општ. Повинама" (бр. 1 од ове године), и ми смо тада изложили какве све користи има Општина града Београда од овог закона. Но да би се општина могла користити овим Законом, потребно је да испуни извесне дужности, које су јој законом стављене, па се тек по испуњен>у тих дужности може у потпуности користити његовим позитивним прописима. Ово је било утврђено Уредбом, обнародованом по § 1 Грађевинског закона („Службене новине" бр. 40 од 20 фебруара 1932 год.), у којој је одређено да се и на Београд има применити нрви део истог Закона и да према томе има у свему да поступи по прописима првог дела овог Закона. Од најважнијих дужности које Београдска општина има да испуни јесу: израда регулационог плана, пзрада Уредбе о извођењу регулационог плана и пзрада Грађевинског правилника за град Београд. Да би ове радове Општина београдска могла да ради, потребно је било претходно да Министар грађевина иа основу § 3 Грађевинског закона, у року од 6 месеци од дана стуиања на снагу овог Закона, пропише Правилник о изради регулационих планова и Општа упуства за израду Уредбе о извођењу регулационог плана као и Граћевинског правилннка. Сад је Министар грађевина прописао Правилник о изради регулационих планова, ко.ји је обнародван у „Службеним новинама" 6 јула ове године и Општа упутства за израду Уредбе о извођењу регулационог плана као и Упутства за израду Грћевинског правилника, обнародована у „Службеним новинама" 22 јула ове године. По овом Правилнику и Општим упутствима има сад да поступи Општина града Београда, и да приступи изради регулационог плана, односно да постојећи регулациони план Београда прилагоди новом Грађевинском закону, да за овако израђени регулациони план изради Уредбу о његовом извођењу п да изради Грађевински правилник. По § 7 Грађанског закона регулациони план Београда има бити израђен, односно прилагођен одредбама Грађевинског закона, у року од

две године од дана од када је обнародован Правилник у „Службеним новинама" т.ј. до 6 јула 1934 године, а Уредба о извођењу регулационог плана и Грађевински правилник требају бити израђени такође у року од 2 године од дана када су обнародована Општа упутства т.ј. и Уредба и Грађевински правилник требају бити израђени најдаље до 22 јула 1934 године. Према томе, Општина београдска треба сад да приступи радовима који су потребни, да се претходно посто.јећи регулациони план Београда, који је израђен не као целина, већ из неколико делова, прилагоди Грађевинском закону а по проћисаном Правилнику о изради регулационих планова, и да за такав регулациони план изради Уредбу о његовом извођењу. У исто време Општина треба да приступи одмах изради Грађевинског правилника за град Београд а који има да буде завршен у исто време кад и регулациони план и Уредба о његовом извођењу. Да би се видело шта се све има радити и какви се послови имају радити, овде ћемо изнети главне принципе по којима се имају радити ови т.зв. уређајни основи: регулациони план, Уредба о његовом извођењу и Грађевински правилник за град Београд. I РЕГУЛАЦИОНИ ПЛАН БЕОГРАДА Београд је имао ту судбину да су за њега рађени регулациони планови тек онда, када је већ био у главном озидан — изграђен — и то обично делимично — на парче. Регулационе лини.је за поједине делове Београда, кад веће а кад мање, повлачене су на тај начин, што су одређиване према већ на терену обележеним и делимично изграђеним улицама, које су у већини случајева подизане на парцелисаним пољопривредним имањима, а које су постављане и по положају и по ширини са свим произвољно и без везе са регулацијом ко.ја је до тог парцелисаног земљишта изведена. И ако је у Београду грађевински реон неколико пута одређиван па чак и обележаван на терену, и неколико пута прошириван, ипак све то није могло да спречи да се Београд подиже и иза тако утврђеног реона. Подизање Београда иза одређеног грађевинског реона било је обично без икаквог реда и без икаквих грађевинских прописа, но већином онако како је власницима тих околних зем-

3*