Општинске новине

Стр. 516

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Када су, првих година 19 века, сву власт у Београду и у Пашалуку узеле у своје руке четири дахије и почели вршити страховита насиља и убијати све виђене људе у земљи, дигли су Срби под Карађорђем устанак (1804 године). После дугих и мучних борби устаници су трећи дан божића 1806 год. заузели на јуриш Београд, и задржали су га у својој власти све до пропасти Србије 1813 год., када га је поново заузела турска војска. У новом устанку, који је букнуо после две године под Милошем Обреновићем, Срби су са преставницима турске власти учинили погодбу, по којој је београдски град остао у турским рукама. Али ма да је у Београду била турска војска, осећало се, да је Београд, и по свом географском положају и по својим традицијама, и ако је био на граници и сувише изложен према држави, која је увек заузимала непријатељско држање према српском народу, одређен да буде престоница и средиште Србије, која се дизала, и целога српског народа, који је већ тада у Србији гледао своју будућност. Онда је, за владе кнеза Александра Карађорђевића, Београд и формално постао престоница нове српске државе. У то доба Београд се снажно диже и српски живаљ, који је ту до тада био слаб, почиње нагло и знатно јачати. Али уколико је у Београду српски живаљ јачао и уколико је у целом српском народу напредовала и снажила се мисао о ослобођењу и уједињењу, утолико су у самом Београду односи, због турског гарнизона у граду, бивали све несноснији и све су више и чешће изазивали трзавице, сукобе и борбе. Напослетку је дошло до експлозије, и Турци су (јуна 1862 год.) бомбардовали београдску варош. Дипломацији је пошло за руком да спречи рат између Србије и Турске, и после дугих преговора Србија је (18 априла 1867 год.) добила у своје руке Београд и остале градове у Србији. То је био дан великог успеха, велике славе и великог задовољства, не само за Београд и Србију, него и за цео српски народ, који је осећао, да је уласком српске војске у Београдски град учињен велики корак унапред на путу српског ослобођења и уједињења. VIII Од гога доба постаје Београд средиште српског државног и народног живота, средиште српске културе и политичких тежњи. Српски живаљ ускоро превлађује у њему сасвим; он постаје жижа Српства и Југословенства. Варош се нагло дизала и у њој је пулзирао снажан политички и културни живот. Београд је истина после тога прошао кроз многе разне фазе политичког живота и имао је и тешких и непријатних дана, али се он

добро држао и мушки је издржао све борбе и све незгоде. Од доласка на владу краља Петра I (1903 год.), настао је нов период у животу Србије и Београда. Од тога доба добила је необичнога полета идеја о ослобођењу и уједињењу свих Срба, Хрвата и Словенаца. Београд је постао онда духовно средиште и политички центар целога народа, нада и узданица свих југословенских патриота. У Београд су од тога доба упрте биле све мисли, ту су се слиле све наде, одатле се очекивао спас и ослобођење. Београд је од тога доба место, где се најинтенсивније води народна политика, ту је и срце и мозак и снага целога народа Већ за време анексионе кризе показало се, колико националне снаге и колико патриотскога напона има у Београду, а још више се то показало за време балканских рагова (1912—1913 год.). Београд је тада постао средиште и вођ целога народа, символ снаге и славе, символ идеје ослобођења и уједињења за наш народ, а символ бунтовног елемента и опасности за своје циљеве и планове наших непријатеља. Стога је природно да се на Београд сручила сва мржња и сва пакост непријатеља нашега народа и наше слободе. Аустрија је мислила да јој је први и главни задатак и први услов за спас њеног престижа и за одбрану њених животних интереса, да уништи Београд, да разбије то опасно бунтовно гнездо, те да тиме убије идеју о слободи код свих Југословена, која је отуда еманирала у све југословенске земље. Због тога је освојење Београда имало'за наше непријатеље особит значај, и уништити Београд био је посебан и важан задатак. Београд је за време светскога рата постао мученик због идеје, за коју је радио, и за коју се залагао. Он је био први на ударцу, он је највише страдао, на њега је навалио непријатељ првога дана, он је први добио поздрав непријатељских пројектила и двапута је освајан и пустошен; борбе су се водиле по његовим улицама, и он је месецима стајао под непријатељским куршумима. Али је отпор, што га је за време светскога рата дао Београд својим непријатељима, показао, да је он достојан своје славне прошлости. Борбе под Београдом и у самом Београду биле су херојске, и испуњују најлепше и најславније стране историје српскога народа Београд је заједно са Србијом после тога робовао три пуне године. Све је у њему било угушено и изумрло. Али није била угушена идеја о слободи, воља за борбу и готовост за жртве. Тако је на крају морала доћи награда за све муке и за све жртве: Београд је ослобођен и постао је престоница ослобођених и уједињених Срба, Хрвата и Словенаца у својој слободној држави Југославији.