Општинске новине

Стр. 594

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

природи се често сусрећу по два дрвета заједно.па то може да се учини и у башти сађењем једно поред другог. Група од три једнородна дрвета, или блиска једно другом саде се у троуглу. Група од четири дрвета сади се: највеће дрво у средини, а остала три у троуглу око њега. Групе од 5 и више дрвета саде се на исти начин, тако да средње дрвеће буде веће, и да се избегне случајна правилност, узима се од једног центра различито растојање и углови за сађење другог дрвећа. Када је број дрвета или шибља у групи већи,

Сребрнаста смрча

онда се сади тако да се добију 2—3 тачке високог дрвећа. Код сађења великих група треба да се подешава да се сађењем добије једна крива линија у свима правцима. У колико је група већа у толико треба да буде разнообразније дрвеће, али ипак да једна врста дрвећа преовлађује и да то буде основа тона. Групе које се саде с једне или друге стране пута или стазе или у угловима њиховим, треба да одговарају једна другој у погледу

врсте дрвећа тј. да буду једнообразне. У извесним приликама допушта се да на једној страни буду лишћари, а на другој четинари. Мешање четинара са лишћарима у башти ие даје добар ефекат. Сађење се врши у пролеће пли јесен. За лишћаре је боље сађење у јесен, а за четинаре у пролеће пред кретање сокова или крајем лета кад престане вегетација. Прво се сади највеће дрвеће или шибље, које треба да образује главне тачке група; за овим се сади мање дрвеће и на крају најмање. Раздаљина зависи од развића круне и од утврђеног плана за густе или ретке групе. Пред сађење орезује се корен код лишћара, а после сађења и заливања орезује се круна и у опште надземни делови. Четинари се у опште не орезују, а боље је кад се ваде и саде са земљом. Млађа дрвета боље се и сигурније примају, а што су старија теже се примају. Цвеће у башти. Што се тиче баште у којој се сади претежно цвеће — цветне баште-партери, главно је знати то да цвеће не може да буде у заједници са дрвећем и зато за њега морају бити одвојена места или групе. Цветна башта сади се са цвећем или појединачно или у групи. За јединично сађење узима се цвеће које има леп пораст и лист. Жеља је да има и леп цвет, али је овде другостепени услов, јер његов цвет траје врло кратко време. И за груписање цвећа морају се познавати његове особине као и код дрвећа. На првом месту јавља се пораст. Тако високо цвеће несме да се сади у заједници са ниским. Онда долази време цветања и боја цвета. Цвеће са једнобојним цветом несме да се сади у заједници. Цвеће које даје пријатан мирис обично се сади поред пута или стаза и у опште поред места која служе за одмор! Цветних група може бити правилних и неправилних. Правилне групе имају обележје геометриских облика, као елипсе, квадрата, правоугаоника итд. Распоред цвећа у оваквим групама сади се у строго одређеној линији. У ове групе увршћују се и ћилими. За ћилим се узимају биљке које ниско расту, које имају обојен лист и које могу да се орезују. Обичне правилне групе су просте. Код њих се пази да се главни ефекат постигне са умешним хармонирањем боја било на лишћу било на цветовима. Овде је најважније познавање боја. Најважније су чисте боје: црвена, жута, бела и плава. То су основне и праве боје које се примењују у обради група у баштама, изузимајући белу боју која не претставља довољну лепоту, ако у самом цвећу није сједињена уметничка лепота и ту чине изузетак руже и лилија. Ипак бели цветови могу играти видну улогу у башти у заједници са другим бојама, при чему се мора знати да сађење белих цветова са црвеним није естетички; али кад се између белих и црвених