Општинске новине
3
% Арх. урбаниста Драг. М. Поповић УређаЈни основи за Београд — наставак 2 —
(У првом делу нашег чланка, који је изашао у прошлом броју „Београдских општинских новина" поред начелног објашњења у виду увода због чега је потребна популаризација Урбанизма, ми смо додирнули питања: регулационе линије, дворишта, светларника, станова у сутурену итд. Настављајући наша излагања у овом броју на исти начин, желимо да скренемо пажњу читаоцима да ћемо ићи дедуктивним путем полазећи од мањег ка већем и обимнијем и да ће због тога најшира излагања и закључци доћи тек на крају ових наших чланака). Три услова у главном одређују висине зграда: однос висине зграде према ширини улице (Магдебург), климатске прилике у граду (Лисабон), и стабилност грађевинских конструкција. Већина градова је наследство из пре-машинског доба т. ј. пре 1850. год. отприлике од времена кад настаје преокрет у индустрији, појавом парне машине а затим појавом локомотиве, телефона, телеграфа, аута, авиона, радиа итд. У том периоду се јавља и армирани бетон као грађевински материјал. Пре - машинско доба материалне културе условљавало је живот у градовима са улицама до 30 мет. ширине, са зградама наслоњеним једним на друге, и са бројем спратова према отпорности конструктивног материјала. Сматрало се за паметно да се не зида циглом више од 5—6 спратова, јер би се једна зграда од цигле од рецимо 15 спратова показала као врло нерационална у нижим спратовима због велике дебљине зидова. Затим осутство лифтова ишло је у прилог мањим висинама. Тако да са једне стране сразмерно доста уске улице и брига да се због високих фасада не претворе у бунаре а са друге стране цигла као грађевински материјал, начинили су те уредбе готово свих европских градова нису допуштале веће висине фасада од 22—25 метара. Примери: Берлин 22, Хамбург 24, Минхен 22, Келн 20, Штутгарт 20, Беч 20, Пешта 25, Петроград 23,5, Брисел 21, Париз 20, Рим 24 итд. И до ових висина фасаде дошло се помоћу разних начина схватања. Рим се ограничује на ширину и по улице са крајњом границом од 24 метра због питања сенке и свежине. Из истих разлога Лисабон допушта зграде од 20.00 мет. у улицама од 7.00 мет. ширине. Лондон тражи да од дна улице коса
линија до венца куће на суседној страни не затвара већи угао са хоризонтом од 67°, док Париз пропорционално ширини улице допушта и висине околних фасада без обзира на грађевинске зоне града итд. Долази наше садање машинско доба и са њим и армирани бетон, као грађевински материјал. Јављају се смеле гвоздене конструкције. Инжењер Ајфел својим мостом у Гарабиту и својом кулом у Паризу, показује да су рационално могуће веће конструктивне и ширине и висине но до тада. Појавили су се међутим естетски разлози. Једна висока армирано-бетонска или из гвоздене конструкције зграда, стрчала би у париским дугим и мирним перспективама, нарушавала би грађевински мир улица. Французи сматрају да се при данашњим наслеђеним схватањима из урбанизма не могу допустити облакодери у Паризу. Облакодер захтева више простора, шире улице и брисање досадашњих академских појмова о уређењу градова. Због тога Париз и данас, поред свих примера о могућим облакодерима на 60 спратова у Америци, задржава уредбу о највећој висини фасаде од 20 мет. (до главног венца) и одбија планове Белове компаније за Телефоне која је у предграђу Париза хтела да подигне себи фабрику на 15 спратова. Берлин својом уредбом из 1925. год. попушта већ мало новом грађевинском материјалу и допушта да се у центру смеју подизати трговачке зграде и од 7—8 спратова, али како ће се оне још увек налазити у сразмерно уским улицама и неће имати довољно осветлења и ваздуха, уредба забрањује прављење станова у њима. Чак ни послуга ту не сме становати. Па ипак у центру Штутгарта видимо једну узану зграду високу 15 спратова (Тигтћаив). Она чини изузетак, њено зидање одобрено је да би дало карактер граду и да би се естетски завршила перспектива једне улице. Таква оступања дозвољена су немачким градовима т. зв. диспензијама или олакшицама у самом грађев. закону, да би грађевински одбор могао еластичније доносити решења, поглавито у питањима специјалних предмета.